Grb Nemanjića i himna „Bože pravde“ uskoro bi mogli da se vide i čuju na zvaničnim ceremonijama u Republici Srpskoj. Inicijativa za vraćanje istorijskih srpskih državnih obeležja pokrenuta je u Narodnoj skupštini Republike Srpske i to Predlogom zakona o dopuni Zakona o upotrebi zastave, grba i himne.
„Nema sumnje da će on biti usvojen“, kaže za RT Balkan predlagač pomenutog zakona, predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić.
Dodaje da je pronađena mnogo bolja formulacija i pravni način da pomenuti Predlog Zakona ne može da bude oboren na Ustavnom sudu Republike Srpske.
„To znači da smo pokazali da smo izdržali napade, da nismo odustali od svojih simbola koji su nam ukidani kada je sila međunarodne zajednice bila veća. Sazreli smo, naše institucije mnogo drugačije reaguju, one su stabilne, narod je mnogo svesniji, a i politički ambijent nije kao pre dvadeset godina kada su nam otimali, ukidali, smenjivali, ostavljali ljude bez lične karte“, objašnjava Stevandić.
Pomenuti Predlog zakona, iako kratak – ima samo dva člana i 105 reči, podigao je mnogo prašine, kako u Narodnoj skupštini Srpske, tako i u javnosti. Na sam pomen grba Nemanjića, posebno su ogorčeni bošnjački političari koji tvrde se „bude duhovi devedesetih“.
„Ja sam to obeležje gledao na kapama onih koji su ubijali nevine ljude. Šta god da je taj simbol značio u prošlosti, u budućnosti će biti simbol osuđenih za ratne zločine“, rekao je poslanik SDA Ramiz Salkić.
Poručio je i da je Ustavni sud BiH presudio da je ovaj simbol „diskriminatoran i uvredljiv za građane Republike Srpske koji nisu Srbi“.
„Ovaj Predlog zakona je manipulacija s ciljem nastavka diskriminacije i stvaranja okruženja u kojem bi se svi koji nisu Srbi osećali nelagodno i nepoželjno“, rekao je Salkić.
Grb čije je glavno obeležje dvoglavi orao koji u srpskoj istoriji postoji već devet vekova, napominje Nenad Stevandić, na devedesete može da podseća samo istorijske neznalice.
„Grb Nemanjića smeta srbomrscima i srbofobima, ljudima koji su potpuno dezorijentisani u istorijskom smislu, koji su istorijske i političke neznalice. Na grbu Nemanjića su se nekada nalazili polumesec i šahovnica i brda u Sloveniji. Grb Nemanjića mnogo je stariji od kratkog političkog pamćenja ili znanja kojeg su predstavnici ekstremnog dela Bošnjaka pokušali da eksponiraju u Skupštini“, naglašava naš sagovornik.
On podseća da su Bošnjaci stasali u Vojsci Kraljevine Jugoslavije, da su u toj vojsci imali čak i odvojenu muslimansku kuhinju i da su se tu prvi put opismenili. Najveći napredak u procesu opismenjavanja muslimanskog, odnosno bošnjačkog naroda, dodaje Stevandić, bio je upravo u Kraljevini Jugoslaviji, kao što su i najveće slobode zajedno sa Hrvatima i Slovencima ostvarili upravo u toj državi.
„Tada su prvi put imali svoje nacionalne i verske i kulturološke slobode. Njihovo pamćenje je kratko i ono što danas rade baziraju na lošem odnosu prema Srbima, što ih dovodi u poziciju da osporavaju stvari o kojima nemaju pojma“, kategoričan je Stevandić.
Cela rasprava postaje još besmislenija ako se ima u vidu da se u tekstu zakona niti jednom rečju ne pominju grb Nemanjića i himna „Bože pravde“.
U prvom članu stoji sledeće:
„Zajedno sa isticanjem zastave i grba/amblema Republike Srpske i izvođenjem himne Republike Srpske mogu se isticati zastave i grbovi i izvoditi himne stranih država sa kojima Republika Srpska ima potpisan Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa, odnosno država sa kojima pojedini ili svi konstitutivni narodi ili Ostali ili građani u Republici Srpskoj imaju zajedničko istorijsko, kulturološko i tradicionalno nasleđe.“
Ključni deo ovog člana jeste onaj u kome se naglašava da se mogu isticati grbovi ili amblemi i izvoditi himne stranih država sa kojima Republika Srpska ima Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa, a takav sporazum imaju samo Srpska i Srbija. Iz toga sledi da će se, ukoliko se zakon izglasa, u Srpskoj moći koristiti grb Nemanjića i himna „Bože pravde“.
Poslanik u Narodnoj Skupštini Srpske Mladen Ilić za RT Balkan kaže da se ne radi o antiustavnom i antidejtonskom zakonu, te da nema razloga da smeta bilo kojem narodu u Srpskoj.
„Nakon održavanja Svesrpskog sabora, sam akt kojeg su potpisali predstavnici srpskog naroda dao je zaduženja da se određene zakonske i svake druge procedure sprovedu. Jedna od njih je i usvajanje ovog Predloga zakona i to je nastavak saradnje Srba sa obe strane Drine i jedan vrlo kvalitetno napisan zakon za kojeg sam siguran da neće biti osporen ni pred institucijama Republike Srpske niti nekih drugih“, tvrdi Ilić.
Da Srpska ima puno pravo da vrati himnu „Bože pravde“, a posebno grb Nemanjića smatra i Dejan Došlić, viši asistent na Filozofskom fakultetu u Banjaluci.
„Dvoglavi orao, ili orao uopšte, predstavlja jedan od najstarijih i najpoznatijih simbola u ljudskoj istoriji, koji je posebno bio istican u Vizantiji, kao simbol carskog autoriteta i dostojanstva, simfonije svetovne i duhovne vlasti. Ovaj simbol su Srbi (ali i Rusi, ili npr. Sveto rimsko carstvo) počeli da ističu rano, posebno od perioda vladavine Nemanjića, koji su time isticali svoj vladarski autoritet“, objašnjava Došlić za RT Balkan.
On dodaje da je u nacionalnoj svesti ovaj grb upamćen kao nemanjićki, ali da se on koristio i kroz potonju srpsku istoriju.
„Iako je ostao najpoznatiji kao simbol Nemanjića, nalazimo ga na predstavama drugih vladarskih rodova, recimo na velikom pečatu kralja Stefana Tvrtka Kotromanića, zatim Lazarevića, Crnojevića, zatim Kneževine i Kraljevine Srbije, Kraljevine SHS (kasnije Jugoslavije)“, kaže Došlić.
Došlić precizira da grb Nemanjića nema svoje korene u devedesetim godinama prošlog veka, te da je svaka teza o tome da vređa Bošnjake ili druge narode politička.
„Možemo da kažemo da je svaki komentar da on podseća na devedesete proizvoljan i izvučen iz konteksta, jer je tada vraćen u upotrebu kao najpoznatiji simbol srpskog naroda. Srpska simbolika nije počela tada, već vekovima ranije. Nemanjići i dvoglavi orao imaju posebno mesto u srpskoj istoriji i možda najviše simbolizuju njeno dugo trajanje na ovim prostorima. Pravilno isticanje znamenja vodi do boljeg samorazumevanja, zaštite sopstvenog identiteta i položaja u istoriji, bez namere zadiranja u druge“, zaključuje on.
Poslanici Narodne skupštine Republike Srpske bi o ovom dokumentu trebalo da glasaju sledeće nedelje.
Podsećamo da je Republika Srpske ove državne simbole i himnu imala do 2006. godine, kada ih je Ustavni sud Bosne i Hercegovine poništio sa zvaničnih obeležja ocenivši da diskriminišu Bošnjake i Hrvate.
