Od početka rata između Izraela i Hamasa, situacija na Bliskom istoku eskalira i zahteva pažnju kako vojnih analitičara, tako i šire javnosti. Izraelske odbrambene snage (IDF) su u svojim izveštajima naglasile značajne uspehe u suzbijanju Hamasovih snaga, ali i izazove sa kojima se suočavaju u kompleksnom okruženju urbanog ratovanja u Pojasu Gaze.
Prve brojke koje je iznela izraelska vojska govore o ubistvu oko 17.000 pripadnika Hamasa i drugih terorističkih grupa, što je rezultat intenzivnih borbi koje su otpočele nakon brutalnog napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Tog dana, naoružani napadači su upali u izraelske južne zajednice, ubivši 1.200 civila i vojnika i otevši preko 250 ljudi. Odgovor IDF-a bio je eksplozivan i višeslojan, sa naglaskom na likvidaciji ključnih komandanata Hamasa i neutralisanju terorističke infrastrukture.
Uticaj izraelske vazdušne i kopnene kampanje vidljiv je u brojkama: preko 40.300 gađanih ciljeva u Gazi, uništenje više od 4.700 tunelskih otvora, kao i eliminacija najvišeg komandnog kadra Hamasa, uključujući osam brigadara i više od 30 komandanata bataljona. Ove operacije značajno su poremetile operativne sposobnosti Hamasa, ali i otkrile detalje o dubokoj i kompleksnoj infrastrukturi koju su militanti razvili u gusto naseljenim područjima, često koristeći civile kao štit.
Dok se Izrael bori na jednom frontu protiv Hamasa, drugi front je otvoren duž severne granice sa Libanom, gde je militantna grupa Hezbolah eskalirala napade kao podršku Hamasu. Izraelska vojska je u odgovoru pokrenula operacije u Libanu, ubivši preko 800 pripadnika Hezbolaha, uključujući 90 komandanata. To pokazuje nameru IDF-a da energično deluje protiv svih regionalnih pretnji, uz istovremeno suzbijanje raketnih napada koji su stizali ne samo iz Gaze i Libana, već i iz Sirije, Jemena i Irana.
Uprkos vojnim uspesima, posledice rata su ogromne i po pitanju humanitarne katastrofe. Prema podacima Ujedinjenih nacija, u Gazi je nagomilano više od 42 miliona tona ruševina, što je 14 puta više u odnosu na prethodne konflikte u ovoj zoni. Uništena infrastruktura, brojni civilni gubici i humanitarna kriza koja se produbljuje, postavljaju pitanja o dugoročnoj stabilnosti regiona.
Sa druge strane, IDF ukazuje na ogromne napore koje ulaže u izbegavanje civilnih žrtava. Dok se borbe nastavljaju, jedinice za ispitivanje palestinskih osumnjičenih, kao i intenzivne operacije hapšenja na Zapadnoj obali, ukazuju na strategiju dugoročnog slamanja otpora terorističkih grupa.
Zaključno, rat koji se vodi između Izraela i Hamasa postaje jedan od najsofisticiranijih i najintenzivnijih sukoba u novijoj istoriji Bliskog istoka. Izrael se nalazi pod pritiskom multifrontalnog rata, ali sa jasnom strategijom eliminisanja pretnji dok pokušava da minimizira civilne žrtve i spreči dalju destabilizaciju regiona. Međutim, humanitarna situacija u Gazi i dalje ostaje gorući problem za međunarodnu zajednicu, koja će morati da nađe način da odgovori na izazove koji se tek naziru.
Sukobi na Bliskom Istoku poprimaju nove dimenzije, koje prevazilaze lokalne okvire i utiču na regionalnu i globalnu bezbednost. Rat između Izraela i Hamasa nije izolovan događaj, već deo šire slike u kojoj mnogobrojni akteri, od država do nedržavnih aktera, formiraju mrežu saveza i sukoba. Ovaj region dugo je bio pod uticajem rivalstava između sunitskih i šiitskih političkih i vojnih snaga, koje su se umešale u borbe kroz podršku raznim militantnim grupama, što je dodatno komplikovalo bezbednosnu situaciju.
Iran, kao vodeći podržavalac Hamasa i Hezbolaha, igra centralnu ulogu u finansiranju, obuci i opremanju ovih grupa. Njegova strategija je da, preko svojih proksija, vodi indirektni rat sa Izraelom, istovremeno proširujući svoj uticaj u regionu. Ispaljivanje projektila iz Jemena, koji su stigli do Izraela, jasno ukazuje na nivo regionalne koordinacije koji Iran postiže preko svojih saveznika u različitim zonama konflikta. Jemenski Huti, naoružani i podržani od strane Teherana, predstavljaju novu pretnju za Izrael, čime se konflikt pretvara u višestruki front.
Na drugoj strani, Izrael nastoji da održi bezbednosnu dominaciju i zadrži stratešku inicijativu, kako u vojnom tako i u političkom smislu. IDF primenjuje moderne metode ratovanja, uključujući korišćenje dronova, naprednih sistema za nadzor i precizno oružje, kako bi neutralisala terorističke pretnje uz minimalne civilne žrtve. Ovo je od suštinske važnosti u kontekstu borbi u gusto naseljenim područjima, kao što je Pojas Gaze, gde je infrastruktura integrisana sa vojnim ciljevima, što dodatno komplikuje izraelske operacije.
Šire gledano, sukob između Izraela i Hamasa je deo višegodišnjeg ciklusa nasilja koji se ponavlja uz povremene prekide. Izrael, koji se oslanja na svoje saveznike, poput Sjedinjenih Američkih Država, traži način da obezbedi dugoročnu stabilnost, ali je taj cilj sve više pod znakom pitanja. Svaki novi talas nasilja dovodi do povećanja tenzija u arapskom svetu i potencijalno ugrožava odnose koje je Izrael uspostavio sa arapskim zemljama kroz Sporazume iz Avrama. Iako je normalizacija odnosa sa zemljama kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein donela nove ekonomske i bezbednosne mogućnosti, najnoviji sukobi testiraju izdržljivost tih saveza.
Rat u Gazi je, takođe, postavio nove izazove za međunarodnu diplomatiju. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i ostale međunarodne institucije, uprkos brojnim rezolucijama, pokazuju ograničenu sposobnost da efektivno intervenišu i spreče eskalaciju sukoba. Činjenica da se veliki broj zemalja aktivno meša u konflikt kroz podršku suprotstavljenim stranama dodatno usložnjava napore za postizanje mira.
Tokom poslednjih decenija, u regionu su se razvili različiti oblici hibridnog ratovanja, u kojima se konvencionalne vojne operacije kombinuju sa asimetričnim metodama, uključujući terorističke napade, korišćenje informacionih i sajber napada, kao i ekonomske sankcije. Izrael je usvojio novu strategiju „ratovanja iz senke“, usmerenu na likvidaciju visokih komandanata i uništavanje strateške infrastrukture neprijateljskih grupa. Ovaj pristup ima za cilj da smanji kapacitete militanata pre nego što dođe do otvorenih sukoba, ali takođe dovodi do opasnosti od šire eskalacije.
U Libanu, situacija je posebno osetljiva. Hezbolah, kao glavni Iranov saveznik u regionu, ima sposobnost da destabilizuje ne samo Liban, već i čitav istočni Mediteran. Poslednja ofanziva Izraela na severnim granicama jasno je pokazala da IDF ima sposobnost da nanese značajne gubitke Hezbolahu, ali i da bi potpuni konflikt sa ovom grupom značio dugotrajan rat sa ogromnim posledicama po civilno stanovništvo Libana, kao i po širu regionalnu stabilnost.
Ukupno gledano, vojne i političke dimenzije ovog konflikta ostavljaju duboke posledice na ceo Bliski Istok. Strateška borba između Izraela i njegovih neprijatelja nije samo pitanje teritorijalnih sukoba, već je deo šire geopolitičke igre u kojoj učestvuju i velike sile. Dok Vašington pruža diplomatsku i vojnu podršku Izraelu, Moskva i Peking traže načine da osiguraju svoje interese u regionu kroz strateška partnerstva sa Iranom i drugim državama koje su u opoziciji zapadnim interesima.
Suočeni sa sve složenijom situacijom, vojni i politički lideri moraju pronaći ravnotežu između nužnosti odbrane i rizika od produbljivanja humanitarne krize. Dok je vojni aspekt konflikta u fokusu javnosti, dugoročna rešenja će zavisiti od sposobnosti da se pronađu politički kompromisi koji bi mogli da omoguće trajni mir u ovom nestabilnom delu sveta.
