Krvni pritisak je ključni pokazatelj zdravlja kardiovaskularnog sistema. Povišen krvni pritisak (hipertenzija) predstavlja ozbiljan faktor rizika za srčane bolesti, moždani udar i druge zdravstvene komplikacije, a kako u početku ne daje simptome, mnogi ga nazivaju „tihim ubicom”. Razumevanje faktora koji najviše povećavaju krvni pritisak može da pomogne u sprečavanju i kontroli ove česte zdravstvene tegobe. Najčešći faktori koji utiču na povećanje krvnog pritiska su ishrana bogata natrijumom (solju), stres, fizička neaktivnost, alkohol, pušenje, genetika, gojaznost, hronične bolesti i neki lekovi.
Postoje, međutim, i neki manje poznati, iznenađujući faktori koji mogu da doprinesu stvaranju hipertenzije. Ovi faktori pokazuju koliko je kontrola krvnog pritiska kompleksna i koliko je važno obratiti pažnju na različite aspekte svakodnevnog života kako bi se izbegle neprijatne zdravstvene posledice.
Nedovoljno spavanja
Hronični nedostatak sna može značajno da utiče na krvni pritisak. Kada ne spavamo dovoljno, telo ne prolazi kroz prirodne procese regeneracije, što dovodi do povećane aktivnosti nervnog sistema, zadržavanja tečnosti i smanjenja sposobnosti krvnih sudova da se šire, sve što doprinosi višem pritisku.
Zagađen vazduh
Izlaganje zagađenom vazduhu, posebno u urbanim sredinama, takođe, može da povisi krvni pritisak. Studije su pokazale da čestice iz zagađenog vazduha mogu da izazovu upalu u krvnim sudovima, što vodi do njihovog sužavanja i posledičnog povišenog pritiska.
Dehidratacija
Iako je unos tečnosti ključan za održavanje normalnog krvnog pritiska, mnogi nisu svesni da dehidratacija može izazvati povišen pritisak. Kada telo ne dobija dovoljno tečnosti, krvni sudovi se sužavaju kako bi održali protok krvi, što rezultira povećanim pritiskom.
Poznato je da kofein može privremeno da povisi krvni pritisak. Neki ljudi su, međutim, veoma osetljiviji na ovaj efekat, pa često konzumiranje kafe, energetskih ili gaziranih pića bogatih kofeinom može kod njih da doprinese dugotrajnom povećanju pritiska, čak i ako ne piju ove napitke u velikim količinama.
Lekovi za prehladu
Neki lekovi koji se koriste za lečenje simptoma prehlade i alergija sadrže dekongestive, poput pseudoefedrina, koji mogu da suze krvne sudove i time povise krvni pritisak. Ovi lekovi se često uzimaju bez recepta, što ih čini neočekivanim izvorom hipertenzije.
Previše dodatog šećera
Dok je so poznata po svom uticaju na krvni pritisak, dodati šećer, naročito u obliku fruktoze, takođe, može da prouzrokuje hipertenziju. Smanjenje unosa šećera, posebno kroz gazirane napitke i slatkiše, može da pomogne u smanjenju pritiska.
Zaustavljanje disanja tokom spavanja (apneja)
Apneja u snu, stanje kada dolazi do povremenog prekida disanja tokom spavanja, može značajno da povisiti krvni pritisak. Tokom prekida disanja, nivo kiseonika u krvi pada, što aktivira mehanizme u telu koji povećavaju krvni pritisak.
Iznenadne promene vremena
Promene u vremenskim uslovima, naročito naglo zahlađenje, mogu, takođe, povisiti i krvni pritisak. Hladnoća sužava krvne sudove, što otežava protok krvi i uzrokuje hipertenziju. Ovo je naročito opasno za starije osobe i one sa već postojećim visokim krvnim pritiskom.
Prekomerna upotreba soli zadržava vodu u telu, što povećava zapreminu krvi i pojačava pritisak na krvne sudove. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, preporučeni dnevni unos soli ne bi trebalo da prelazi 5 grama, ali prosečna osoba unese znatno više, što povećava rizik od hipertenzije.
Kao odgovor na hronični stres, telo luči hormone adrenalin i kortizol, koji povećavaju broj otkucaja srca i sužavaju krvne sudove. Kratkotrajni stres nema veliki uticaj na nastanak hipertenzije, ali konstantna izloženost stresnim situacijama može da dovede do trajnih promena u kardiovaskularnom sistemu.
Sedentarni način života značajno doprinosi povećanju krvnog pritiska. Fizička aktivnost jača srce, smanjuje telesnu težinu i pomaže u regulaciji nivoa holesterola i šećera u krvi, što su sve faktori koji utiču na krvni pritisak.
Višak kilograma stavlja dodatni pritisak na srce i krvne sudove, što povećava krvni pritisak. Prekomerna težina može da dovede i do insulinske rezistencije, što dodatno doprinosi povišenju pritiska. Smanjenje telesne težine, čak i za samo nekoliko kilograma, može značajno da smanji rizik od hipertenzije.
Konzumiranje alkohola u velikim količinama direktno utiče na povećanje krvnog pritiska. Alkohol podiže nivoe određenih hormona koji dovode do sužavanja krvnih sudova. Pušenje oštećuje zidove arterija, što dovodi do njihove ukočenosti i sužavanja, dodatno povećavajući pritisak.
Nasleđe igra važnu ulogu u razvoju hipertenzije. Ako su vaši roditelji ili bliski rođaci imali problema sa visokim krvnim pritiskom, verovatnoća da i vi razvijete hipertenziju je veća. Iako genetika nije nešto na šta možete direktno uticati, važno je biti svestan ovog faktora i preduzeti preventivne mere.
Određene bolesti, kao što su dijabetes i hronična oboljenja bubrega, povezane su sa povišenim krvnim pritiskom. Neki lekovi, uključujući antiinflamatorne lekove (NSAIL), kortikosteroide i određene kontraceptivne pilule, mogu, takođe, da povećaju krvni pritisak.
