Крвни притисак је кључни показатељ здравља кардиоваскуларног система. Повишен крвни притисак (хипертензија) представља озбиљан фактор ризика за срчане болести, мождани удар и друге здравствене компликације, а како у почетку не даје симптоме, многи га називају „тихим убицом”. Разумевање фактора који највише повећавају крвни притисак може да помогне у спречавању и контроли ове честе здравствене тегобе. Најчешћи фактори који утичу на повећање крвног притиска су исхрана богата натријумом (сољу), стрес, физичка неактивност, алкохол, пушење, генетика, гојазност, хроничне болести и неки лекови.

Постоје, међутим, и неки мање познати, изненађујући фактори који могу да допринесу стварању хипертензије. Ови фактори показују колико је контрола крвног притиска комплексна и колико је важно обратити пажњу на различите аспекте свакодневног живота како би се избегле непријатне здравствене последице.

Недовољно спавања

Хронични недостатак сна може значајно да утиче на крвни притисак. Када не спавамо довољно, тело не пролази кроз природне процесе регенерације, што доводи до повећане активности нервног система, задржавања течности и смањења способности крвних судова да се шире, све што доприноси вишем притиску.

Загађен ваздух

Излагање загађеном ваздуху, посебно у урбаним срединама, такође, може да повиси крвни притисак. Студије су показале да честице из загађеног ваздуха могу да изазову упалу у крвним судовима, што води до њиховог сужавања и последичног повишеног притиска.

Дехидратација

Иако је унос течности кључан за одржавање нормалног крвног притиска, многи нису свесни да дехидратација може изазвати повишен притисак. Када тело не добија довољно течности, крвни судови се сужавају како би одржали проток крви, што резултира повећаним притиском.

Познато је да кофеин може привремено да повиси крвни притисак. Неки људи су, међутим, веома осетљивији на овај ефекат, па често конзумирање кафе, енергетских или газираних пића богатих кофеином може код њих да допринесе дуготрајном повећању притиска, чак и ако не пију ове напитке у великим количинама.

Лекови за прехладу

Неки лекови који се користе за лечење симптома прехладе и алергија садрже деконгестиве, попут псеудоефедрина, који могу да сузе крвне судове и тиме повисе крвни притисак. Ови лекови се често узимају без рецепта, што их чини неочекиваним извором хипертензије.

Превише додатог шећера

Док је со позната по свом утицају на крвни притисак, додати шећер, нарочито у облику фруктозе, такође, може да проузрокује хипертензију. Смањење уноса шећера, посебно кроз газиране напитке и слаткише, може да помогне у смањењу притиска.

Заустављање дисања током спавања (апнеја)

Апнеја у сну, стање када долази до повременог прекида дисања током спавања, може значајно да повисити крвни притисак. Током прекида дисања, ниво кисеоника у крви пада, што активира механизме у телу који повећавају крвни притисак.

Изненадне промене времена

Промене у временским условима, нарочито нагло захлађење, могу, такође, повисити и крвни притисак. Хладноћа сужава крвне судове, што отежава проток крви и узрокује хипертензију. Ово је нарочито опасно за старије особе и оне са већ постојећим високим крвним притиском.

Прекомерна употреба соли задржава воду у телу, што повећава запремину крви и појачава притисак на крвне судове. Према Светској здравственој организацији, препоручени дневни унос соли не би требало да прелази 5 грама, али просечна особа унесе знатно више, што повећава ризик од хипертензије.

Као одговор на хронични стрес, тело лучи хормоне адреналин и кортизол, који повећавају број откуцаја срца и сужавају крвне судове. Краткотрајни стрес нема велики утицај на настанак хипертензије, али константна изложеност стресним ситуацијама може да доведе до трајних промена у кардиоваскуларном систему.

Седентарни начин живота значајно доприноси повећању крвног притиска. Физичка активност јача срце, смањује телесну тежину и помаже у регулацији нивоа холестерола и шећера у крви, што су све фактори који утичу на крвни притисак.

Вишак килограма ставља додатни притисак на срце и крвне судове, што повећава крвни притисак. Прекомерна тежина може да доведе и до инсулинске резистенције, што додатно доприноси повишењу притиска. Смањење телесне тежине, чак и за само неколико килограма, може значајно да смањи ризик од хипертензије.

Конзумирање алкохола у великим количинама директно утиче на повећање крвног притиска. Алкохол подиже нивое одређених хормона који доводе до сужавања крвних судова. Пушење оштећује зидове артерија, што доводи до њихове укочености и сужавања, додатно повећавајући притисак.

Наслеђе игра важну улогу у развоју хипертензије. Ако су ваши родитељи или блиски рођаци имали проблема са високим крвним притиском, вероватноћа да и ви развијете хипертензију је већа. Иако генетика није нешто на шта можете директно утицати, важно је бити свестан овог фактора и предузети превентивне мере.

Одређене болести, као што су дијабетес и хронична обољења бубрега, повезане су са повишеним крвним притиском. Неки лекови, укључујући антиинфламаторне лекове (NSAIL), кортикостероиде и одређене контрацептивне пилуле, могу, такође, да повећају крвни притисак.