Beloglavi sup će od naredne godine ponovo krstariti Sićevačkom klisurom. Tu je poslednji put viđen sredinom prošlog veka. Ovo je ideja Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, koja je prethodno uspela da spasi izumiranje ove ptice
Nakon što su uspeli da spreče izumiranje beloglavog supa i u rezervatu Uvac napravili brojnu koloniju, iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica žele da naredne godine vrate ovog korisnog lešinara i u Sićevačku klisuru gde je poslednji put viđen krajem 50-ih godina prošlog veka, pišu Južne vesti.
Prema rečima Saše Marinkovića iz Fondacije za zaštitu prica grabljivica, postoje jasni podaci da su se u klisuri kraj niškog sela Sićevo gnezdili beloglavi supovi.
„Imamo čak i podatak da je 1957. godne jedan sup izvađen iz gnezda odatle i odnet u zoološki vrt”, kaže Marinković.
Objašnjava da su u zapadnoj Srbiji uradili veliki posao oko repopulizacije supova. Sada imaju osam kolonija, tako da je prirodno da probaju da ga vrate i u drugi deo zemlje gde je već ova ptica nekada boravila. Zato je ideja da se on vrati u jugoistočnu Srbiju.
Prvi korak – otvaranje hranilišta
Marinković kaže da je prvi korak otvaranje hranilišta. Nakon toga bi doveli ptice, jer bi one teško mogle da dođu same do hranilišta.
„Kada se formira hranilište, tu bi se donelo jato kome je oko pola godine do godinu dana potrebno da se aklimatizuje i ono boravi tu to vreme u kavezu. Onda se to jato pušta. Oni su društvene ptice. Ne mogu pojedinačne ptice da se puste, već samo jato. Ako je hranilište tu, oni će se samo preseliti na susednu stenu. Kada se prvi put pojavi i neki drugi par koji je iz divljine, dakle nije ptica koju smo mi tu spustili, smatra se da smo uspeli da ih vratimo. Za to treba tri do pet godina da prođe”, objašnjava Marinković.
Napominje da bi vraćanjem supa, možda vratili još jednu pticu koja je iščezla iz Srbije.
„Tu je odmah Suva planina, gde se gnezdio orao bradan, vrsta koja je iščezla u našoj zemlji. 2025. godine kreće program u Bugarskoj za vraćanje orla bradana. Ako bi supovi bili tu u Sićevu, onda bi privukli i druge lešinare. Oni su zapravo osnovna vrsta. Tak da bi imali veliku šansu da vratimo i orla bradana na Suvu planinu”, priča Marinković za Južne vesti.
Kaže da su sa programom na Uvcu krenuli od nule i da imaju iskustvo u tome. Smatraju da će uspešno krenuti i sa programom u Sićevačkoj klisuri, ali da država mora da stane iza njih.
„Već smo razgovarali sa klaničarima i stočarima u Nišu i veliko je interesovanje, jer postoji problem i veliki trošak oko odlaganja stočnog otpada”, objašnjava Marinković.
Trovanje životinja
Kako je „Vreme” ranije pisalo, u Srbiji su nekada boravili crni strvinar, beloglavi sup, bela kanja i orao bradan. Tri od četiri vrste lešinara izumrle su zbog kampanja trovanja vukova, koje su bile aktuelne pedesetih i šezdesetih godine prošlog veka.
Iako su beloglavi supovi na vrhu lanca ishrane i nemaju prirodne neprijatelje, do njihovog regionalnog nestanka je došlo tako što su se hranile uginulim životinjama, koje su u sebi imale taj otrov, objasnio je tada predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Uroš Stojiljković.
„Posledice kampanja trovanja živimo i dalje, s obzirom na to da je preostao jedino beloglavi sup, čija se populacija na jugu i zapadu Srbije od devedesetih godina polako oporavlja, zahvaljujući posebnom programu“, naveo je Stojiljković.
Kako je precizirao, na početku devedesetih je ostalo petnaestak parova, a sada ih ima oko 130.
Kampanja trovanja više nema, ali ljudi i dalje veoma neodgovorno koriste otrove, ukazao je Stojiljković. Kaže, ljudi truju šakale i lisice, ali otrov pogađa i druge životinje.
Na uništavanje staništa lešinara u planinskim predelima utiče i izgradnja ski parkova, putne infrastrukture, žičara i vidikovaca. „Takvo ugrožavanje staništa odmah šalje i životinjama poruku da nisu dobrodošle na određenom području i onda one odatle nestaju“, upozorava Stojiljković.
