„Moja prva misao bila je da zgrabim revolver i ispalim metak“, izjavio je na ispitivanju nakon neuspelog pokušaja atentata britanski špijun. Šta je Staljinu spasilo život tog 16. novembra 1931. godine i koje su velike promene usledile nakon tog nemilog događaja?
„Moja prva misao bila je da zgrabim revolver i ispalim metak, ali sam tog dana bio u kaputu, a ne jakni, a revolver mi se nalazio u zadnjem čepu pantalona. Tada sam shvatio da će me pre nego što uspem da pucam spaziti i uhvatiti“, izjavio je na ispitivanju nakon neuspelog pokušaja atentata britanski špijun ruskog porekla Leonid Ogarev.
Sloboda kretanja je Staljina umalo koštala glave
Sve do početka 30-ih godina prošlog veka Josif Visarionovič je, živeći u Kremlju, išao na posao peške, prolazeći od Spaske kapije preko Iljinke sve do stanice metroa Kitaj-gorod, gde se nalazila njegova kancelarija. Društvo na putu do posla uvek su mu pravili pripadnici obezbeđenja, doduše, samo iz mera predostrožnosti, pa je Staljin bio potpuno opušten i miran za svoj život. Sve do 16. novembra 1931. godine, kada je „za dlaku“ stradao.
Nekoliko dana ranije u Moskvu je stigao britanski špijun
Samo nekoliko dana ranije, 12. novembra, u prestonicu je pristigao Leonid Ogarev – bivši pripadnik vojno-političke organizacije Bela garda, a u tom trenutku i britanski špijun. Ogarev je bio dobro poznat po svom preziru prema Staljinu, pa ga je, za svaki slučaj, pratio pripadnik specijalnih ruskih službi, izvesni Dobrov. Što je sigurno – sigurno je. Život vožda naroda je prvi prioritet.
Prilika koja se retko javlja: Na istom mestu, u isto vreme
Ogarev u Moskvu nije došao sa idejom da likvidira Staljina. Štaviše, u njegov opis posla nikada nije ni ulazilo ništa osim špijunaže. Ali, sasvim neplanirano, on se našao na istom mestu, u isto vreme sa voždom, a to je prilika koja se retko javlja i još ređe propušta. Ogarev je brzo pogledao oko sebe i krenuo rukom ka revolveru, ali ga je strah savladao – u pratnji Staljina je bilo osmoro pripadnika obezbeđenja koji bi ga munjevitom brzinom savladali.
„Toliko smo bili blizu da smo se čak i dodirnuli“
O tome na koji se zaista način odigrao blizak susret Staljina i špijuna Ogareva postoje dve verzije. Jedna je bazirana na njegovom iskazu nakon hapšenja, koje je usledilo gotovo momentalno. „Toliko smo blizu jedan drugome bili na trotoaru, da su nam se čak i rukavi dodirnuli u prolazu. Susret je za mene bio neočekivan. Kada smo se mimoišli, pomišljao sam čak i da se vratim i pucam, ali sam se u poslednjem trenutku zaustavio“, rekao je tada Ogarev.
Plan osuđen na propast, a Ogarev – na smrtnu kaznu streljanjem
Dva dana kasnije na Staljinovom stolu našao se izveštaj o izbegnutom atentatu, u kome je bila navedena nešto drugačija verzija: „16. novembra u 3 sata i 35 minuta slučajno vas je sreo agent britanske službe“, stajalo je u izveštaju. Ogareva je navodno u izvršenju atentata sprečio specijalac koji ga je sve vreme pratio. Bilo kako bilo, on je osuđen za špijunažu i terorizam i streljan. A Staljin se od tada više nikada nije kretao peške po Moskvi.
Neuspeli atentat je (možda) ostavio ozbiljne posledice po Staljina
Postoje sumnje da se baš nakon tog dana kod njega razvio patološki strah za život. Lekar koji je vožda pregledao dijagnostikovao je kod njega ozbiljne promene u viđenju sebe, poput kompleksa više vrednosti, kao i deluzivnih misli da ga neko stalno uhodi. Drugi lekar je ovo mišljenje delimično opovrgnuo, navodeći da je Staljinov poremećaj ličnosti zapravo samo posledica ateroskleroze moždanih arterija.
