Istraživanja su pokazala da je naša dominantna ruka određena pre nego što se rodimo. Naučnici su otkrili da je genetska aktivnost u bebinoj kičmenoj moždini asimetrična dok je u materici. To potencijalno znači da nerođeno dete već bira dominantnu ruku pre nego što se mozak poveže s kičmenom moždinom tokom razvoja. Iako je nekada bila stigmatizovana, levorukost se danas sve više prepoznaje kao normalna i čak poželjna karakteristika.
Ova kompleksna pojava, koja uključuje genetske, kognitivne i kreativne aspekte, još je uvek nedovoljno ispitan fenomen.
Iako je levorukost u 25 odsto slučajeva povezana s genima, ipak 75 odsto zavisi od okruženja. Neki smatraju da smo evoluirali tako da imamo više dešnjaka, jer to olakšava saradnju s drugim ljudima.
Rimski car i veliki vojskovođa, Julije Cezar, navodno je započeo tradiciju pozdravljanja putem dodira desnom rukom, koja je danas zaživela kao rukovanje.
Ipak, levorukost, odnosno njen tema nastanka, je i dalje nejasna u 21. veku, delom zbog nedovoljnog broja levorukih osoba u naučnim istraživanjima.
Predrasude
Levorukost je oduvek intrigirala ljude i izazivala različite mitove i predrasude.
Postoji nekoliko mitova o levorukim osobama, koji često proizlaze iz pokušaja da se objasni razlika između levorukih i desnorukih ljudi, a mnogi od njih su preterani ili netačni.
Najčešće se tvrdi da su levoruki ljudi kreativniji, zbog dominacije desne hemisfere mozga, zadužene za maštu i kreativnost, ali naučna istraživanja nisu pronašla dovoljno dokaza koji bi podržali ovu tvrdnju.
Postoji mit i da su levoruki ljudi inteligentniji od desnorukih, ali nema dovoljno naučnih dokaza koji bi potvrdili i ovu generalizaciju.
Mit da levoruki žive kraće potiče iz istraživanja iz 1988. godine, koje je sugerisalo da ljudi koji se služe levom rukom imaju kraći životni vek od dešnjaka. Kasnija istraživanja, međutim, pokazala su da su ovi rezultati bili statistička greška.
Predrasuda je i da su levoruki ljudi mahom introvertni i povučeni. Istraživanja nisu pronašla značajnu povezanost između levorukosti i osobina ličnosti.
Postoji verovanje da su levoruki ljudi skloniji nesrećama zbog korišćenja alata i uređaja dizajniranih za desnoruke. Iako može biti izazova, nema dovoljno dokaza za statistički značaj.
Neki veruju da su levoruki ljudi bolji u sportovima zbog elementa iznenađenja za desnoruke protivnike. Iako može biti prednosti u određenim sportovima, to nije univerzalno pravilo.
Da li su levoruki kreativniji?
Iako naučnici još uvek nisu usaglasili stavove o karakteristikama levorukih osoba, postoji nekoliko studija koje su pokazale da su levoruki ljudi često izuzetno kreativni.
U osnovi ovog uverenja leži njihova sposobnost da razmišljaju van okvira i volja za istraživanjem različitih stvari. Iako se ova veza često spominje, naučno gledano, nema dovoljno čvrstih dokaza da su levoruki zaista kreativniji od desnorukih. Ipak, veliki broj umetnika, muzičara i drugih kreativnih pojedinaca su levoruki, što dodatno podržava ovu percepciju.
Slavni levaci
Osobe koji se su se dominantno služile levom rukom ostavile su dubok trag u različitim sferama života. Leonardo da Vinči, genijalni umetnik, naučnik i pronalazač bio je levoruk. Njegovi crteži, slike i rukopisi ostavili su neizbrisiv trag u istoriji umetnosti i nauke.
Slavni fizičar i teoretičar relativnosti Albert Ajnštajn je, takođe, bio levoruk. Njegove revolucionarne teorije promenile su način na koji razumemo svet oko nas.
Pionir u oblasti nuklearne fizike i dvostruka dobitnica Nobelove nagrade, Marija Kiri, takođe je bila levoruka. Njena istraživanja su promenila način na koji razumemo atomsku strukturu.
Pored poznatih levorukih ličnosti iz istorije, postoje i mnoge slavne osobe sa svetske scene koje se služe levom rukom.
Džimi Hendriks, legendarni gitarista i pevač, između ostalih, takođe je bio levoruk. Slavna glumica, humanitarka i rediteljka, Anđelina Džoli, bivši predsednik SAD Barak Obama, Sara Džesika Parker, glumica poznata po ulozi Keri Bredšo u seriji „Seks i grad”, Džulija Roberts, oskarovka i jedna od najpoznatijih glumica u Holivudu, takođe pišu levom rukom. Australijska glumica Nikol Kidman, britanska glumica, scenaristkinja i aktivistkinja, Ema Tompson, pop ikona, pevačica i glumica Lejdi Gaga, kao i legendarna voditeljka i producentkinja Opra Vinfri su, takođe, levoruke.
Jedan od najpoznatijih levorukih tenisera je Rafael Nadal. Nadal je osvojio mnoge titule, uključujući 14 titula na Roland Garrosu, što ga čini jednim od najuspešnijih tenisera svih vremena.
Ambideksteri – uspešni sa obe ruke
Ambideksteri su osobe koje mogu podjednako vešto da koriste i levu i desnu ruku za različite zadatke. Ova sposobnost je veoma retka i procenjuje se da samo oko 1 procenat populacije ima ovu veštinu.
Ova osobina može da bude rezultat genetike, ali i treninga. Neki ljudi se rađaju sa ovom sposobnošću, dok drugi mogu da razviju ovu veštinu kroz vežbu i praksu.
Mozak ambideksternih osoba često pokazuje uravnotežen rad obe hemisfere, a neki istraživači veruju da oni imaju bolje kognitivne sposobnosti. Neki ambideksteri, međutim, imaju problema sa disleksijom ili drugim teškoćama u učenju.
Najpoznatiji ambidekster je bio genijalni naučnik i pronalazač Nikola Tesla, koji je koristio obe ruke podjednako vešto.