Svi Hrišćani govore: „Koga ćemo voleti, ako ne Boga?“ Kako da znamo da zaista volimo Boga? Da bismo razlikovali istinsku ljubav prema Bogu od one prividne, važno je prepoznati njene prave znake. Jer, ljudsko srce je sklono samoobmani, a najveća je upravo ona o ljubavi. Ljubiću Te, Gospode, kreposti moja! Gospode, Grade moj, Zaklone moj, koji se oboriti ne može, Izbavitelju moj, Bože moj, Kamena goro, na kojoj se ne bojim zla, Štite moj, Rože spasenja mog, Utočište moje! (Ps. 18:1:2)
Bog je vrhovno dobro, nestvoreno, bespočetno, beskrajno i, postojeće, bez promena. Kao što sunce uvek sija, kao što vatra uvek greje, tako je i Bog po prirodi dobar; On jeste i uvek čini dobro, pošto „niko nije blag osim jednog Boga.“ (Matej 19:17). Bog čini dobro, čak i kada nas kažnjava, jer nas On kažnjava, zato da bi nas ispravio. On nas udara, tako da bi da nas mogao pomilovati, šalje nam tuge i žalosti, da bi nas mogao utešiti. „Jer koga ljubi Gospod onog i kara; a bije svakog sina koga prima.“ (Jev. 12:6) Kako onda neko može, a da ne voli tako veliko Dobro, kao što je Bog?
Ali pogledajmo koji su znaci ljubavi prema Bogu, tako da ne bi imali lažni san ljubavi, umesto same ljubavi. Ni u čemu se čovek ne vara toliko, kao što se vara u ljubavi.
Sam Bog ukazuje na ovo, govoreći, „Ko ima zapovesti Moje i drži ih, on je onaj koji ima ljubav k Meni“ (Jovan 14:21). Jer, istiniti ljubitelj Boga, čuvaće sebe od svega što je odvratno Bogu i žuriće da ispuni sve što je Bogu ugodno. Zbog toga on čuva zapovesti Njegove. Iz ovoga sledi da oni Hrišćani, koji zanemaruju zapovesti, nemaju ljubavi prema Bogu. Takvi su pakosnici i oni koji štete drugima na svakakve načine. Takvi su rasipnici, preljubnici i svi skrnavitelji. Takvi su pljačkaši, razbojnici, lopovi, i svi oni koji nepravedno prisvajaju imovinu drugih. Takvi su i klevetnici i oni koji proklinju druge. Takvi su lukavi, varalice, prepredeni, obmanjivači i licemeri. Takvi su vračari i oni koji odlaze kod njih. Takvi su svi koji čine zla dela. Sva takva ljubav niti voli Zakon Božiji, niti Samog Boga. Oni vole sebe i sopstvene potrebe, ali nikako Boga ili Njegov sveti Zakon.
Očigledan znak ljubavi prema Bogu, jeste iskrena radost u Bogu, jer se mi radujemo u onome što ljubimo. Slično tome, ljubav Božija ne može postojati bez radosti, i kada god čovek oseti sladost ljubavi Božije u svom srcu, on se raduje u Bogu. Jer se tako sladosna vrlina kao što je ljubav, ne može osećati bez radosti. Kao što med zaslađuje naše grlo kada ga probamo, tako i ljubav Božija čini naše srce radosnim, kada okušamo i vidimo da je Bog dobar (Ps. 34:8). Takva radost u Bogu, može se videti na mnogo mesta u Svetom Pismu, a predstavljena je najviše i pre svega u Svetim Psalmima. Ova radost je duhovna i nebeska i ona je predukus sladosti večnog života.
Istiniti ljubitelj Boga prezire svet i sve što je u svetu, i teži ka Bogu, njegovom najljubljenijem. On smatra časti, slavu, bogatstva i sve utehe sveta za kojima tragaju sinovi ovog sveta, ni za šta. Jer njemu je, jedino Bog, nestvoreno i najdraže Dobro, dovoljno. U Njemu samom, on nalazi savršenu čast, slavu, bogatstva i utehu. Za njega je Sam Bog besceni biser, radi koga smatra sve ostalo nevažnim. Takav ne želi ništa na nebesima ni na zemlji, sem Boga. Takva ljubav je oslikana samim rečima Psaltira, „Koga imam na nebu? I s Tobom ništa neću na zemlji. Čezne za Tobom telo moje i srce moje; Bog je grad srca mog i deo moj doveka.“ (Ps. 73:25‐26) On koristi hranu, piće, odeću, i sve ostalo samo koliko je potrebno, a ne za čulna zadovoljstva. Iz ovoga sledi da ko god voli svet, ne voli Boga. Prema svedočenju Apostola, „Ako ko ljubi svet, nema ljubavi Očeve u njemu.“ (1. Jn. 2:15).
Takvi su oni koji pronalaze zadovoljstvo samo u gordosti i spoljašnjem sjaju sveta, u bogatim domovima, u bogatim kočijama, bogatim trpezama, u nošenju skupocene odeće, da budu slavljeni i obožavani od svih i tako dalje. Takvi ljudi ljube „telesnu želju, i želju očiju, i ponos života“ (1 Jn. 2:16), što je sve odvratno pred Bogom, ali oni ne ljube Boga.
Istiniti ljubitelj Boga, uvek Ga čuva u umu i ljubavi Njegove prema nama i Njegovim dobročinstvima. Ovo vidimo čak i u ljudskoj ljubavi, jer se često sećamo onih koje volimo. Tako da svako ko voli Boga, seća se Njega, misli o Njemu, nalazi utehu u Njemu i raduje se u Njemu. Jer gde je blago njegovo, tamo je i srce njegovo. (Matej 6:21). Njemu je besceno i najdraže blago Bog. Prema tome, njegovo srce takođe drži sebe nerazdvojnim od Njega. Odatle se on takođe seća Njegovog svetog Imena često i sa ljubavlju. Jer srce, ispunjeno ljubavlju prema Bogu, odaje spoljašnje znake ljubavi. Iz ovoga vidimo da oni koji Ga zaboravljaju, ne vole Ga, jer je zaboravnost očigledan znak odsustva ljubavi prema Bogu. Onaj koji voli ne može nikada zaboraviti svoga ljubljenog.
Onaj koji voli, ne želi nikada da bude odvojen od onoga koga voli. Mnogi Hrišćani žele da budu sa Gospodom Hristom, kada je proslavljen, ali ne žele da budu sa Njim u beščašću i prekoru, niti da nose svoj krst. Oni Ga preklinju da uđu u Carstvo Njegovo, ali ne žele da pate u svetu i tako pokazuju da njihovo srce nije ispravno i da oni istinski ne vole Hrista. A da kažemo istinu, oni više vole sebe nego Hrista. Iz ovog razloga Gospod govori, „I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za Mnom, nije Mene dostojan“ (Matej 10:38). Istinski prijatelj se poznaje u nesreći. On je naš istiniti prijatelj, a onaj koji nas ljubi, ne zaboravlja nas u nesreći. Slično tome, istinski ljubitelj Hrista je onaj, koji živi sa Hristom u ovom svetu, prijanja Mu u srcu i bez roptanja podnosi krst sa Njim, i želi da bude sa Njim nerazdvojivo u veku koji dolazi. Takav govori Hristu, „A meni je dobro biti blizu Boga“. (Ps. 73:28)
Znak ljubavi Božije je i ljubav prema bližnjem. Onaj koji istinski voli Boga, takođe voli i svog bližnjeg. Onaj koji ljubi svog ljubljenog, ljubi i ono što njegov voljeni ljubi. Izvor ljubavi Božije je ljubav prema Bogu, ali se ljubav Božija poznaje iz ljubavi prema bližnjem. Očigledno je otuda, da onaj koji ne voli svog bližnjeg, ne voli ni Boga. Kao što Apostol uči, „Ako ko reče: ja ljubim Boga, a mrzi na brata svog, laža je; jer koji ne ljubi brata svog, koga vidi, kako može ljubiti Boga, Koga ne vidi? I ovu zapovest imamo od Njega: Koji ljubi Boga da ljubi i brata svog.“ ( Jn. 4:20‐21). Ovo su znaci ljubavi Božije, sakriveni u srcu čovekovom.
Dragi hrišćani, pokajmo se i okrenimo od sujete sveta, očistimo srca naša pokajanjem i skrušenošću, da bi ljubav Božija mogla počivati u nama.
„Bog je ljubav, i koji stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu stoji“ (1. Jn. 4:16).
Sveti Tihon Zadonski
