Принц Ђорђе једна је од најмистериознијих и најконтроверзнијих личности краљевске династије Карађорђевић. Његов живот изазива пуно контроверзи. Српски писац и публициста Милан Богојевић један је од најбољих познавалаца историје породице Карађорђевић. Сада је објавио нову књигу “Принц несреће” где открива истине и лажи о принцу.
„Мало је истине у ономе што се званично знало и што је народу представљено кроз наводне мемоаре принца Ђорђа, иронично назване „Истина о мом животу“. Да ли сте знали да се и данас ти мемоари у јавности перципирају као забрањена књига? Заправо, било је потпуно супротно. Комунистичка власт је чинила све да ова књига дође до што већег броја људи“, каже аутор књиге..
Тако је, наводи он, у дневном листу Политика, пре самог објављивања књиге, објављен фељтон са деловима из књиге у деведесет наставака.
Комунистичке лажи
Мемоари су објављени 1969. године, у време кад се лепа реч о Карађорђевићима плаћала главом. Зашто је власт желела да промовише те мемоаре?
„Мемоари принца Ђорђа су заправо писани од стране једног комунистичког новинара, уз помоћ и контролу УДБЕ, што детаљно откривам у својој књизи. Идеја и циљ тих мемоара била је дискредитација породице Карађорђевић, првенствено краља Александра I Карађорђевића. Због тога, мој савет читаоцима, да све што прочитају о Карађорђевићима, а да је објављено у периоду комунизма, узмете са резервом“, рекао је Богојевић у интервјуу за портал Идентитет.лајв.
Принц Ђорђе је једна од најконтроверзнијих историјских личности са почетка двадесетог века, а његов живот и поред тога, остаје велика мистерија. Прве реченице у књизи “Принц несреће” написане су сад већ давне 2019. године. Пола књиге било је релативно брзо завршено, али то није било пола посла. Онај већи део посла, каже аутор, било је истраживање и прикупљање података.
„Свако ново откриће, доносило је готово по правилу и нова сазнања која су мењала слику о принцу Ђорђу. Па је било питање да ли је право време за објављивање књиге или чекати да се можда појави још неки документ. Након што сам прочитао стотинак оригиналних писама принца Ђорђа, понуђених за откуп Музеју Адлигат и господину Виктору Лазићу, а која нису донела ништа ново, одлучио сам да је сазрело време за објављивање књиге“, наводи Богојевић.
Књига „Принц несреће“ открива истину
Заправо, ова књига открива коначну истину о принцу Ђорђу Карађорђевићу. По први пут, доноси велики број докумената, фотографија и писама. Ово је прва књига која се бави односом принца Ђорђа и Комунистичке партије.
„У фокусу је сарадња током Другог светског рата која је сакривена. Зашто принц Ђорђе то не спомиње у својим мемоарима и завршава их са почетком Другог светског рата? Затим ту су документа и размењена писма са Александром Ранковићем која објашњавају разлоге због чега је принц Ђорђе добијао новчану надокнаду од Савезног извршног већа Југославије након рата“, прича Богојевић.
На овај начин покушао је да скине, како наводи, окове лажи које су комунисти ставили на истину о принцу Ђорђу. Истиче да то није био лак посао.
Однос са краљем Александром
„Неке лажи су толико дубоко укорењене да чак ни рационална објашњења поткрепљена документацијом не могу да разувере одређени број људи. Најтеже прихватају лажи које су се понављале као мантре у мемоарима “Истина о мом животу”. Људима је несхватљиво да краљ Александар није ‘отерао брата у лудницу’, већ је све што је могао чинио да га заштити“, открива аутор.
Даље наводи да је принц Ђорђе је прегледан четири пута од стране психијатара, и то 1910, 1912, 1922. и 1925. године. Након сваког прегледа, наложено је да је потребно збрињавање у неку психијатријску установу – санаторијум. Први пут се прешло преко тога. Други пут је краљ Петар I наложио да се пронађе санаторијум у Швајцарској за принца Ђорђа.
„Послао је потпуковника Миливоја Анђелковића Кајафу и др Николајевића, али нису успели да пронађу адекватан санаторијум. Потом је избио Балкански рат. Након смрти краља Петра, бригу о Ђорђу преузео је краљ Александар. Тада почиње најмрачнији период за принца Ђорђа. Како га је сачувао до 1925. године да не оде у психијатријску установу, то је право чудо“, наводи Богојевић.
Компликовање односа
Као пример открива да је краљ Александар отишао на медени месец са краљицом Маријом на Блед 1922. године, али је морао да прекине медени месец и присуствује састанку владе у Љубљани због нових испада принца Ђорђа. На састанку је инсистирано на најстрожијим мерама према Ђорђу, али краљ Александар је изрекао најблаже мере. Ове мере су додатно ражестиле принца Ђорђа, који је игнорисао све и изазвао још веће скандале.
„Због тога, 11. новембра 1922. године, заседа Крунски савет без присуства краља Александра и формира мишљење да је неопходно лечење принца Ђорђа у психијатријској установи. Ове вести долазе до Ђорђа. Он хитно пише писмо извињења и изражава лојалност краљу Александру. Ово је послужило краљу Александру да скине са дневног реда питање Ђорђа. Желећи да помогне брату, Александар га позива сваки дан на ручак два месеца, инсистирајући да буду присутни сви чланови породице како се Ђорђе не би осетио одбаченим“, каже Богојевић.
Два месеца касније, принц Ђорђе одлази у иностранство. И све залагање породице Карађорђевић на челу са Александром пада у воду. Да би оправдао себе код дела јавности, он први пут пласира саопштење како је био “трован” и да су му тако изнудили писмо извињења. Тек тада креће да прави невероватан хаос по Паризу са којим није могла да се избори наша амбасада.
Принчева нарав
Много се говорило о принчевој нарави. Аутор Милан Богојевић каже да горенаведене ситуације показују мали део тога. Наводи да је принц Ђорђе пролазио кроз разне фазе у свом животу.
„Оно што је стално било присутно јесте да је био пргав, плаховит, неурачунљив и без сваке мере. Касније су се појавили симптоми маније гоњења и уображења о тровању. Оно што је заједничко за све савременике принца Ђорђа, а који су нешто записали о њему, јесте да су га описивали као “чудног човека”. То се понавља код Панте Драшкића, Доброслава Ружића, Станислава Кракова, Дејана Медаковића и других“, наводи Богојевић.
Његово мишљење, како каже, је да је принц Ђорђе био и остао дубоко несрећан човек. Отуда и наслов књиге.
Принчева храброст
Многи су говорили и о храбрости принца Ђорђа, а аутор каже да постоји одређена доза претеривања у том смислу данас. Посебно када је реч о Балканским ратовима.
„Опет захваљујући мемоарима ‘Истина о мом животу’, али и маркетингу на који није била имуна ни породица Карађорђевић. Посебно у случају Мачковог камена. Што се тиче учешћа принца Ђорђа у ратовима од 1912. до 1918. године, ситуација је следећа. Након прегледа од стране психијатара са Сорбоне, о чему сам говорио у претходним одговорима, краљ Петар је желео да склони принца Ђорђа са фронта. Он му налаже да оде у Рим, и остане тамо код своје тетке Јелене која је била италијанска краљица“.
Међутим, како се објавила мобилизација Ђорђе се вратио у Србију, и тражио команду над Армијом. Како се 1909. године одрекао места престолонаслеђа, изгубио је команду над Првом армијом коју је добио Александар као нови престолонаследник. Он је тражио Другу армију али му нису изашли у сусрет, знајући за његове психичке проблеме. Он ипак одлази у Балканске ратове.
У њима је принц Ђорђе на маргини, углавном у позадини и штабу Степе Степановића. Ипак, он користи сваку прилику да да неку изјаву у којој велича своја дела, у којима чак измишља своја херојства новинару Светозару Попадићу. Када се део официрског кора побунио против лажних изјава, принц Ђорђе се званично огласио и рекао да је то писао новинар и да он нема ништа са тим. Онда се званично огласио и новинар Попадић, тврдећи да му је све до речи испричао принц Ђорђе.
Све је то заличило на један циркус, посебно када се принц Ђорђе вратио у Београд, потурајући у новине да је то због болести. Због тога долази у жестоке сукобе са краљем Петром. Једном је присуствовао Доброслав Ружић који тврди да су свађу пратиле изузетно простачке псовке са стране принца Ђорђа.
Мачков камен
А шта се то десило на мачковом камену?
„На Мачковом камену принц Ђорђе долази у јеку борбе, затиче један батаљон који је био укопан и без комаданта који је непосредно пре тога погинуо. Преузима команду, подиже тај батаљон на јуриш, без икаквог одобрења, коодинације или садејства са другим јединицама. Батаљон је десеткован а он сам је био рањен. Ово је искоришћено одмах у пропагандне сврхе, принц Ђорђе је величан као „лудо храбар“ официр, лепше је звучало него само „луд“. Да је тако, говори и то да га је у болници посетио пуковник Драгутин Димитријевић Апис и прекорио због непотребних жртава и непромишљених потеза“, каже Богојевић.
Укратко, закључује аутор, иако је Ђорђе био присутан на ратиштима, његова стварна улога и допринос су били знатно мањи од онога како су приказани у његовим мемоарима и пропаганди његове породице.