Парламентарна скупштина Савета Европе је 21. јуна 2021. године усвојила Резолуцију бр. 2381, насловљену „Да ли политичари треба да буду кривично гоњени због изјава датих у вршењу њиховог мандата?“. Одређени делови ове резолуције се односе искључиво на Шпанију. Наиме, признајући да је Шпанија демократска држава у којој постоји „култура слободне и отворене расправе“, док просто исказивање сепаратистичких ставова не представља основ за кривично гоњење, Парламентарна скупштина je позвала шпанске власти да, између осталог, измене кривичноправне одредбе о побуни како се оне не би могле тумачити на начин да спречавају декриминализацију организовања нелегалног референдума, узму у обзир помиловање или други начин пуштања из затвора осуђених каталонских политичара и размотре одустанак од екстрадиционих поступака против каталонских политичара који живе у иностранству (члан 10.3 Резолуције). Може се тврдити да је на овај начин Парламентарна скупшина јасно стала у одбрану каталонске сецесионистичке политике.
Већ дан након усвајање споменуте резолуције (22. јун 2021.) шпанска влада на челу са Педром Санчезом (Pedro Sánchez) је помиловала девет каталонских политичара осуђених на казну затвора, међу којима је био и Ориол Ђункерас (Oriol Junqueras), потпредседник „Ђенералитата“ у време спровођења противуставног референдума и проглашења независности и доскорашњи председник Републиканске левице Каталоније (Esquerra Republicana de Catalunya – ECR). Следећи важан корак у спровођењу смерница Парламентарне скупштине је представљала реформа Кривичног законика из децембра 2022. године, којом је кривично дело побуне (sedición) елиминисано и замењено тежим обликом изазивања јавног нереда.
Међутим, околности погодне за давање амнестије, свакако најзначајније и најдалекосежније одлуке која се тиче односа између шпанских националних и каталонских регионалних структура власти, су се кристалисале после парламентарних избора, одржаних 23. јула 2023. године. Формирање треће по реду Санчезове владе је зависило од подршке седам посланика странке Заједно за Каталонију (Junts per Catalunya), чији је лидер некадашњи председник Ђенералитата Карлес Пуђдемон (Carles Puigdemont). Свестан свог огромног уцењивачког потенцијала, Пуђдемон је давање подршке условио испуњењем одређених услова, међу којима је било и усвајање амнестије.
Јасноће ради, Суд правде Европске Уније (CJEU) наводи да институт амнестије „има за циљ да доведе до престанка кажњивости дела на која се односи, с том последицом да кривично дело више неће моћи дати повода кривичном гоњењу те, ако је осуђујућа пресуда већ донета, да ће се њено извршење обуставити“. Заправо, на тај начин се држава у одређеним ситуацијама одриче сопственог права на кажњавање (ius puniendi).
После вишемесечних жучних расправа, Конгрес посланика (Congreso de los Diputados), доњи дом шпанског парламента (Cortes Generales), je 30. маја усвојио закон о амнестији, односно Органски закон о амнестији за институционалну, политичку и друштвену нормализацију у Каталонији, како гласи његов пун назив. Наведени акт је ступио на снагу даном објављивања у Службеном гласнику (Boletín Oficial del Estado), 11. јуна. Најборбенијим противницима овог закона су се показале опозиционе странке Вокс (Vox) и Народна странка (Partido Popular – PP). Вреди нагласити да је у Посланичком дому он усвојен подршком укупно 177 посланика, док је њих 172 гласало против. Из Народне странке (PP) је најављено да ће аутономне заједнице у којима је ова партија на власти покренути поступак оцене уставности овог закона пред Уставним судом Шпаније.
Процењује се да ће амнестија обухватити 486 особа, међу којима је и сам Пуђдемон. Заиста, усвајање и примена овог закона имају потенцијал смиривања тензија створених каталонским „процесом“ (Procés) и последичним одлучним одговором шпанске централне власти и олакшавања остваривања демократског суживота, што су свакако били главни и основни циљеви његовог доношења. Жеља за стицањем независности је остала константа и најважнија карактеристика каталонске политике, без обзира на разлике које на идеолошком плану деле политичке актере. Тако формирање власти после недавно одржаних регионалних избора зависи од подршке сепаратистичке Републиканске левице Каталоније.
Законом о амнестији су обухваћени акти класификовани као кривична дела или као дела која проузрокују административну или рачуноводствену одговорност, а који су, пре свега, везани за организовање, спровођење и накнадне последице неуставног изјашњавања каталонских грађана о политичкој будућности Каталоније спроведеног 9. новембра 2014. године и противуставног референдума о независности Каталоније од 1. октобра 2017. При томе, временски опсег обухваћен амнестијом почиње од 1. новембра 2011. године, у које време је премијер Шпаније био Хосе Луис Родригес Запатеро (José Luis Rodríguez Zapatero), некадашњи лидер Шпанске социјалистичке радничке партије (Partido Socialista Obrero Español – PSOE), а завршава се 13. новембра 2023. године, непосредно пред поновни избор Педра Санчеза за председника владе Шпаније.
Такође, законом су обухваћена и акти која нису у непосредној вези са наведеним изјашњавањима каталонских грађана, као што су остала дела почињена са намером захтевања, промовисања или остваривања отцепљења или независности Каталоније или акти непослушности, дела против јавног реда и мира, напади на власти и јавне службенике извршени у циљу пружања подршке таквим циљевима.
Без намере улажења у расправе око (не)уставности закона о амнестији и евентуалне одлуке Уставног суда, будуће последице његове примене ће показати да ли је његов значај једнак или упоредив са Законом о амнестији из 1977. године. Наиме, закон донет 1977. је од суштинске важности за шпански уставноправни и политички систем, будући да је, између осталог обухвативши и акте политичке природе извршене пре 15. децембра 1976. (дан одржавања референдума о Закону о политичкој реформи), под тим подразумевајући и кривична дела извршена од стране представника франкистичког режима и снага реда, омогућио мирну транзицију без реваншизма и демократизацију земље, па и доношење Устава 1978. године, који је на снази и данас. С друге стране, не може се искључити опасност непомирљивог продубљивања поларизације унутар шпанског друштва, посебно узевши у обзир одлучно противљење опозиционих партија и вишемесечне добро посећене протесте против амнестије у значајном броју шпанских градова.
Иван Јокановић за Компас инфо
