Kina je optužena da prodaje električna vozila po veštački niskim cenama, pa se očekuje da će Evropska unija ove nedelje uvesti tarife na njih.
BYD Seagull je mali, jeftin, uredno stilizovan električni automobil (EV). Gradski automobil koji neće postaviti rekord u brzini, ali neće ni previše koštati.
U Kini, početna cena mu je 69.800 juana (9.600 dolara; 7.500 funti). Ako dođe u Evropu, očekuje se da će koštati barem dvostruko više zbog bezbednosnih propisa. Ali to bi i dalje, po standardima električnih automobila, bilo veoma jeftino.
Za evropske proizvođače to je zabrinjavajuća perspektiva. Strahuju da će mali Seagull postati invazivna vrsta,. A to je jedan od brojnih modela koji su spremni da kolonizuju njihova sopstvena tržišta na štetu domaćih vozila.
Kineska domaća autoindustrija brzo je rasla tokom poslednjih dve decenije. Njen razvoj, zajedno sa sektorom baterija, bio je glavna komponenta strategije „Made In China 2025“. Reč je o desetogodišoj industrijskoj politici koju je 2015. godine lansirala Komunistička partija u Pekingu.
Rezultat je bio nagli razvoj kompanija poput BYD-a. Sada se takmiči sa Teslom za titulu najvećeg proizvođača električnih vozila na svetu. Etablirani divovi poput SAIC-a, vlasnika MG brenda, i vlasnika Volva, Geely-ja, takođe su postali veliki igrači na tržištu EV-a.
Kineska dominacija
Prošle godine, u Kini je prodato više od osam miliona električnih vozila – oko 60% ukupnog globalnog broja. Međutim, to je uzrok zabrinutosti za donosioce politika u Evropi i SAD-u.
Sa kineskim brendovima koji imaju mnogo više kapaciteta i ulaze na međunarodna tržišta, strahuju da njihove sopstvene kompanije neće moći da konkurišu. Tvrdi se da velike subvencije za domaću proizvodnju omogućavaju kineskim firmama da održe cene na nivou koji će druge firme teško moći da dostignu.
Prema izveštaju švajcarske banke UBS, objavljenom u septembru, kineska prednost je realna.
Sugerisano je da bi BYD mogao da proizvodi automobile po nekih 25% nižoj ceni od najboljih globalnih proizvođača automobila.
Rečeno je da su BYD i druge kineske firme „spremne da osvoje svetsko tržište visokotehnološkim, jeftinim EV-ima za mase“.
Izumiranje američke proizvodnje
U međuvremenu, ranije ove godine, Alijansa za američku proizvodnju upozorila je da bi uvođenje jeftinih kineskih automobila mogao biti „događaj koji izaziva izumiranje“ za američku autoindustriju. Pozvali su na „posvećeni i zajednički napor da se ti uvozi vrate“.
Precizniji pregled na ovo pitanje je dat od strane Matijasa Šmita iz Šmit Automotiv Risrč-a, koji smatra da je ovo značajan odgovor usporedi s američkim korakom.
„Tarifa od 100% je čist protekcionizam, regresivan i suzbija inovacije, sprečavajući konkurentno okruženje za potrošače“, ističe on.
„Ukoliko EU uvede tarife od maksimalno 25%, to bi bilo više o izjednačavanju uslova igre i niveliranju 30% prednosti u troškovima koju imaju kineski proizvođači.“
Ipak, tarife mogu naštetiti i evropskim kompanijama, ali i pomoći im.
Prvo, ne bi uticale samo na kineske brendove. Na primer, električni SUV BMW iX3 se proizvodi u fabrici u Dadongu i izvozi se u Evropu. Kompanija takođe namerava da uveze velike količine kineskih električnih Minija.
Oba modela bi bila podložna tarifama, ostavljajući proizvođača da apsorbuje dodatne troškove ili poveća cene. Američki proizvođač Tesla takođe bi bio pogođen, jer proizvodi automobile u Šangaju za izvoz u Evropu.
Drugo, iako su evropski proizvođači u poslednjih nekoliko godina uložili značajna sredstva u proizvodnju u Kini, u partnerstvu sa lokalnim proizvođačima, nekoliko njih i dalje izvozi visoko vredne modele na kineska tržišta.
Evropski proizvođači suzdržani
Ukoliko bi Kina želela da se osveti uvođenjem sopstvenih visokih tarifa, upravo oni bi mogli biti meta.
Nije čudo što su izvršni direktori evropskih proizvođača automobila bili primetno suzdržani u vezi sa inicijativom EU.
Ranije ove godine, izvršni direktor Volksvagen Grupe Oliver Blum je upozorio da je uvođenje tarifa „potencijalno opasno“, zbog rizika od odmazde.
Prošlog meseca, šef BMV-a Oliver Cipse rekao je investitorima da „vrlo brzo možete samo sebi napraviti probleme“ uključivanjem u trgovinske ratove. Dodao je: „ne mislimo da naša industrija treba da bude zaštićena“.
Ola Kalenius, izvršni direktor Mercedes-Benca, otišao je još dalje, javno pozivajući na snižavanje tarifa na uvoz kineskih električnih vozila umesto njihovog povećanja, kako bi se podstakle evropske kompanije da bolje rade.
„Velika zamka“
Karlos Tavares, šef grupe Stellantis koja uključuje Pežo, Citroen, Voksal/Opel i DS, opisao ih je kao „veliku zamku za zemlje koje idu tim putem“.
Upozorio je da su evropski proizvođači automobila u „darvinističkoj“ borbi sa svojim kineskim rivalima, što je verovatno da će imati socijalne posledice dok smanjuju troškove u nastojanju da se takmiče.
Luka de Meo, izvršni direktor Renoa, kaže: „Nismo za protekcionizam, ali konkurencija mora biti fer“, piše BBC.
Pozvao je na usvajanje snažne evropske industrijske politike kako bi se podstakao sektor, uzimanjem inspiracije iz politika lansiranih od strane SAD-a i Kine u nastojanju da se takmiče sa oba.
Britanci posmatraju sa strane
U međuvremenu, Velika Britanija posmatra sa interesovanjem. Šef trgovinske nadzorne agencije zemlje ranije je jasno stavio do znanja da bi bio spreman da sprovede istragu o kineskim vozilima, ako bi ministri ili industrija to želeli.
Do sada, razume se da takav zahtev nije podnet. Na kraju krajeva, kao duboko političko pitanje, to će biti nešto što će sledeća vlada morati da reši.
Ono što bi više tarife mogle doneti Evropi jeste više vremena kako za proizvođače automobila tako i za donosioce politika da se prilagode izazovu iz Kine.
Ali mnogi u industriji priznaju da ako Evropa želi da ostane značajan igrač u globalnom sektoru automobila, moraće da uradi mnogo više od jednostavnog postavljanja barikada kod kuće.
