SUNOKO i ove godine ugostio poljoprivrednike na Danima polja šećerne repe, koji su po prvi put organizovani na tri lokacije.
Sunoko, članica MK Group, i ove godine tradicionalno je organizovala Dane polja šećerne repe, koji su prvi put održani na tri različite lokacije – u Vrbasu, Kovačici i Ljukovu kod Inđije. Predstavnici Sunoka ugostili su poljoprivredne proizvođače, sa kojima su razgovarali o novim tehnologijama i digitalizaciji u poljoprivredi i predstavili najnovije trendove u proizvodnji šećerne repe. Kompanija je i ove godine posebnu pažnju posvetila istraživanju i prenošenju znanja poljoprivrednicima, kako bi prinosi na njihovim poljima bili što viši i kako bi obezbedili održivu i profitabilnu proizvodnju.
– Šećerna repa pokazala se najstabilnijom ratarskom kulturom tokom prethodnih godina, zahvaljujući našim kontinuiranim ulaganjima i dobroj saradnji koju negujemo sa poljoprivrednim proizvođačima. Odlična cena šećerne repe u odnosu na druge ratarske kulture, kao i mogućnost avansnog finansiranja proizvodnje putem kvalitetnog repromaterijala i novčanih stimulacija, doprinela je nastavku trenda rasta proizvodnje šećerne repe za oko 14% u 2024. godini. Srbija ima veliki potencijal kada pričamo o proizvodnji šećera, posebno kada je u pitanju povećanje izvoza, i tu šansu treba da iskoristimo na evropskom kontinentu – rekao je Slobodan Košutić, direktor kompanije Sunoko.
Proizvodnja šećerne repe je značajan agrarni segment u mnogim umerenim klimatskim zonama, uključujući i Srbiju. Šećerna repa je dvogodišnja biljka koja se uglavnom gaji kao jednogodišnja radi dobijanja šećera. Ona ima mesnat koren bele boje iz kojeg se ekstrahuje saharoza. U procesu fotosinteze, šećer se formira u listovima i skladišti u korenu, koji može sadržati od 12% do 21% šećera u zavisnosti od sorte i uslova gajenja. Proizvodnja šećerne repe u Srbiji je u porastu, sa procenom da će sa površine od 41.673 hektara biti proizvedeno oko 2.040.624 tona repe.
Uspešna proizvodnja šećerne repe zahteva plodno zemljište, dobro navodnjavanje i upravljanje štetočinama i bolestima. Vremenski uslovi, kao što su raspored kišnih dana i temperature, takođe igraju ključnu ulogu u određivanju prinosa. U Srbiji, proizvodnja šećera je tesno povezana sa proizvodnjom šećerne repe, a industrija je opterećena rastućim cenama energenata. Postoji zabrinutost da bi drastičan pad proizvodnje mogao ugroziti izvoznu kvotu za EU i kontinuirano snabdevanje domaćeg tržišta.
Da bi se podstakla proizvodnja, uvedene su različite mere podrške, uključujući finansijsku pomoć proizvođačima. Na primer, ugovaranje proizvodnje šećerne repe za 2024. godinu počelo je sa cenom od 47 EUR/ha, a proizvođači mogu da računaju na pomoć u repromaterijalu i avans od 600 EUR/ha. Izvozne cene šećera su pretrpele značajne promene, sa padom cena u poslednje vreme, ali se očekuje da bi mogle ponovo da porastu zbog trendova na svetskim berzama.
Istorijski gledano, šećerna repa je imala značajan uticaj na razvoj agrarne industrije. U 18. veku, Andreas Margraf je otkrio da se šećer može ekstrahovati iz korena šećerne repe, što je dovelo do otvaranja prve fabrike za proizvodnju šećera u Kunernu 1801. godine. Napoleon je takođe igrao ulogu u promociji šećerne repe kao alternative šećernoj trski, naročito tokom britanskih blokada.
U savremenom dobu, proizvodnja šećerne repe je napredovala sa razvojem novih tehnologija i metoda gajenja. Genetske modifikacije i poboljšanja u selekciji sorti omogućile su povećanje sadržaja šećera u korenu i bolje prinose. Prerada šećerne repe obavlja se u fabrikama šećera, koje u Srbiji imaju kapacitet za proizvodnju preko 600.000 tona šećera.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, može se zaključiti da je proizvodnja šećerne repe složen proces koji zahteva pažljivo planiranje i upravljanje, ali istovremeno predstavlja važan izvor prihoda za poljoprivrednike i značajan doprinos nacionalnoj ekonomiji. Sa pravilnim podsticajima i ulaganjima, proizvodnja šećerne repe može nastaviti da raste i odgovori na potrebe kako domaćeg tako i međunarodnog tržišta.
