СУНОКО и ове године угостио пољопривреднике на Данима поља шећерне репе, који су по први пут организовани на три локације.
Суноко, чланица МК Гроуп, и ове године традиционално је организовала Дане поља шећерне репе, који су први пут одржани на три различите локације – у Врбасу, Ковачици и Љукову код Инђије. Представници Сунока угостили су пољопривредне произвођаче, са којима су разговарали о новим технологијама и дигитализацији у пољопривреди и представили најновије трендове у производњи шећерне репе. Компанија је и ове године посебну пажњу посветила истраживању и преношењу знања пољопривредницима, како би приноси на њиховим пољима били што виши и како би обезбедили одрживу и профитабилну производњу.
– Шећерна репа показала се најстабилнијом ратарском културом током претходних година, захваљујући нашим континуираним улагањима и доброј сарадњи коју негујемо са пољопривредним произвођачима. Одлична цена шећерне репе у односу на друге ратарске културе, као и могућност авансног финансирања производње путем квалитетног репроматеријала и новчаних стимулација, допринела је наставку тренда раста производње шећерне репе за око 14% у 2024. години. Србија има велики потенцијал када причамо о производњи шећера, посебно када је у питању повећање извоза, и ту шансу треба да искористимо на европском континенту – рекао је Слободан Кошутић, директор компаније Суноко.
Производња шећерне репе је значајан аграрни сегмент у многим умереним климатским зонама, укључујући и Србију. Шећерна репа је двогодишња биљка која се углавном гаји као једногодишња ради добијања шећера. Она има меснат корен беле боје из којег се екстрахује сахароза. У процесу фотосинтезе, шећер се формира у листовима и складишти у корену, који може садржати од 12% до 21% шећера у зависности од сорте и услова гајења. Производња шећерне репе у Србији је у порасту, са проценом да ће са површине од 41.673 хектара бити произведено око 2.040.624 тона репе.
Успешна производња шећерне репе захтева плодно земљиште, добро наводњавање и управљање штеточинама и болестима. Временски услови, као што су распоред кишних дана и температуре, такође играју кључну улогу у одређивању приноса. У Србији, производња шећера је тесно повезана са производњом шећерне репе, а индустрија је оптерећена растућим ценама енергената. Постоји забринутост да би драстичан пад производње могао угрозити извозну квоту за ЕУ и континуирано снабдевање домаћег тржишта.
Да би се подстакла производња, уведене су различите мере подршке, укључујући финансијску помоћ произвођачима. На пример, уговарање производње шећерне репе за 2024. годину почело је са ценом од 47 EUR/ha, а произвођачи могу да рачунају на помоћ у репроматеријалу и аванс од 600 EUR/ha. Извозне цене шећера су претрпеле значајне промене, са падом цена у последње време, али се очекује да би могле поново да порасту због трендова на светским берзама.
Историјски гледано, шећерна репа је имала значајан утицај на развој аграрне индустрије. У 18. веку, Андреас Марграф је открио да се шећер може екстраховати из корена шећерне репе, што је довело до отварања прве фабрике за производњу шећера у Кунерну 1801. године. Наполеон је такође играо улогу у промоцији шећерне репе као алтернативе шећерној трски, нарочито током британских блокада.
У савременом добу, производња шећерне репе је напредовала са развојем нових технологија и метода гајења. Генетске модификације и побољшања у селекцији сорти омогућиле су повећање садржаја шећера у корену и боље приносе. Прерада шећерне репе обавља се у фабрикама шећера, које у Србији имају капацитет за производњу преко 600.000 тона шећера.
Узимајући у обзир све ове аспекте, може се закључити да је производња шећерне репе сложен процес који захтева пажљиво планирање и управљање, али истовремено представља важан извор прихода за пољопривреднике и значајан допринос националној економији. Са правилним подстицајима и улагањима, производња шећерне репе може наставити да расте и одговори на потребе како домаћег тако и међународног тржишта.
