Stariji od 65 godina mogu da podignu kredit, ali i da budu žiranti deci kada se kreditno zadužuju. U praksi banke su se nerado odlučivale da najstarijim klijentima daju dugoročne pozajmice. Međutim, sada pojedine banke imaju ponude i za klijente do 80 godina. Dušan Uzelac sa portala Kamatica kaže za RTS da se kod kredita najpre gleda stabilnost prihoda koju penzioneri imaju.
Uzelac ističe da banke traže klijente na sve moguće načine.
„One imaju proizvod, to je iznajmljivanje novca, to su krediti i traže klijente kojima bi to prodale kao svoju uslugu. Penzioneri su za njih kvalitetna klijentska populacija. Prvo što se gleda je stabilnost prihoda. Penzioner ima stabilne prihode i dobijaće te stabilne prihode sve vreme. Za razliku od nekog ko je zaposlen, ko može da dobije otkaz, može da pređe u drugu firmu, može da trpi posledice zatvaranja firme, promene industrije, znači sve ono što postoji kod zaposlenih, u tom smislu prihoda je rešeno kod penzionera“, kaže Uzelac.
Objašnjava da banke traže kvalitetnog klijenta koji će vratiti taj kredit.
„A koliki će taj kredit biti definiše njegov kapacitet zaduživanja, tj. koji iznos penzije prima i na kraju krajeva taj rok zaduženja koji je definisan po bankarskim pravilima i životnom procenom, procenom životnog roka klijenta. I to je praksa koju banke koriste“, dodaje Uzelac.
Na pitanje da li je za penzionere ista procedura dobijanja kredita kao i za ostale građane, Uzelac kaže da je ona uprošćena.
„Zato što banka, kada donesete penzionerski ček, nema potrebe da proverava ono što proverava kod zaposlenog lica. To je firma u kojoj radite, vašu poziciju, da li stvarno radite tamo, da li je ta firma iz neke industrije koja je ugrožena. Primera radi, za vreme korone su bile ugrožene industrije ugostiteljstva, transporta i to su već bili dodatni koraci provere klijenta za mogućnosti dobijanja kredita. Kod penzionera to nije slučaj. Oni samo donesu dokaz neke vrste da su penzioneri, da se preusmeri ta penzija na taj račun i dobijaju kredite po automatizmu, takoreći“, navodi Uzelac.
Koliki krediti se nude penzionerima
Govoreći o tome koliki iznosi kredita se nude penzinerima, Uzelac kaže da banke kreću od iznosa koji penzioner može da vrati i to tako što kreću od iznosa rate.
„Procena je različita od banke do banke. Koliko će ona proceniti da je dovoljno za egzistenciju nekom penzioneru“, navodi Uzelac.
Objašnjava da ako je penzija 50.000 dinara, dozvoljena rata možda neće biti ni polovina prihoda, nego 30 odsto.
„I onda recimo da je 15.000 dinara rata koju taj penzioner može sebi da priušti po bankarskoj računici. I onda tih 15.000 dinara puta broj godina koliko on dugo može da se zaduži daje neki okvir iznosa kredita koji može da se dobije“, ističe Uzelac.
Osiguranja kredita ili klijenata
Ističe da banke ne traže da ti krediti budu osigurani, ali da to budu klijenti. Napominje da se banka osigurava na sve načine kako ne bi ostala uskraćena na bilo koji način.
„Oni su trgovci i prodaju taj novac. Mi imamo ovde jedan romantičan pogled na njih očekujući da oni imaju neku uslugu za nas koja će biti besplatna ili pomoćna. To nije pomoć. Oni stvarno imaju novac, trguju novcem i ovi uslovi nedvosmisleno pokazuju da je to vrlo komercijalne prirode. Znači, ako u njihovoj računici klijent ima povećan rizik da ne isplati, to zvuči ružno, ali ako dođe bolestan neko, banka će reći: nismo sigurni da ćete vratiti kredit. Banka ne sme da vas pita za zdravstveno stanje, ali može da kaže da će vam kredit dati ako se osigurate. A onda osiguranje traži zdravstveni pregled, gde se ustanovi neka bolest ili neki problem“, objašnjava Uzelac.
Dodaje da tada ne možete ni da se osigurate, a samim tim ni banka vam neće odobriti kredit.
Kada je reč o tome može li penzioner da dobije stambeni kredit, Uzelac kaže da se oni ne podižu samo za ceo iznos stana, nego i za deo.
Objasnio je da postoji kategorija među bankarima koja se zove mlađi penzioner.
„To je penzioner koji je relativno skoro otišao u penziju, znači životni vek ima dovoljan da namiri rate kredita“, navodi Uzelac.
Nasleđivanje dugova
Govoreći o nasleđivanju dugova, Uzelac objašnjava razliku između gotovinskih i stambenih kredita.
„Ako je gotovinski kredit koji nije obezbeđen nikakvom nekretninom ili nekim depozitom, znači nije obezbeđen nekom vrednošću, a onaj ko je uzeo kredit nema iza sebe nikakvu imovinu koja bi bila predmet ostavine, tada ni banka nema za šta da se uhvati na ostavinskoj raspravi jer niko neće da preuzme dug“, dodaje Uzelac.
Ako je u pitanju stambeni kredit, onda je tu situacija dugačija, jer je najčešće ispraćen hipotekom.
„Tada i familija preuzme kredit baš da ne bi došlo do aktiviranja hipoteke, a tada banka ima prednost naplate putem prodaje te nekretnine“, kaže Uzelac.
Da li je vreme za kredite
Na pitanje koji se da li je vreme da se uzimaju krediti, Uzelac napominje da je vreme kada vam kredit rešava problem.
„Znači onaj ko je u problemu, a treba mu kredit, izlišno je reći da li je vreme ili nije. Ali, moj savet je da je kredit bez promene finansijskog načina razmišljanja i upravljanja finansijama poguban potez“, dodaje Uzelac.
Objašnjava i šta znači promena finansijskog načina razmišljanja.
„Činjenica da vam treba kredit znači da ste došli u problem sa finansijama i ako uzmete kredit, a ne menjate taj problem, znači to je model da vi to onako pauzirate, anestezirate sebe od tog problema i da kažete rešiće se to samo od sebe. Ali taj kredit nosi ratu koja mora da se plaća i ako niste do tog momenta upravljali finansijama adekvatno da imate za sve što vam treba, onda će biti još teže kada to ne umete i još imate i ratu“, objašnjava Uzelac.
Banka ne pita da li ste bili na letovanju, da li ste bili na zimovanju, da li ste kupili nešto vašim najmilijima, dodaje na kraju razgovora Dušan Uzelac.
„Ona će doći po svoje sa izvršiteljima i to je onda loš potez. Kredit može biti dobar kao finansijska prečica do stanja kakvo želimo. To bi bilo kao da imate pilulu koja će vam dati telo koje želite i kondiciju koju želite, ali od tog momenta morate da vežbate“, zaključuje Uzelac.
