Сједињене Државе су у последњих неколико година промениле своју спољну политику и постале свесније својих интереса и изазова. Оне су се удаљиле од Европе, која је била њихов традиционални савезник и партнер, и почеле да се такмиче са њом у разним областима. Оне су такође посветиле више пажње Кини, која је постала главни ривал САД у економском, војном и технолошком смислу. Због тога, САД више нису незасити купац њемачке робе, већ траже другачије изворе и понуде.
Један од најтеже погођених сектора у Њемачкој због ових промена је хемијска индустрија. Она је зависна од увоза руског гаса, који је постао несигуран због политичких напетости и санкција. Она је такође изложена конкуренцији из других земаља, које имају бољи приступ тржиштима и ресурсима. Прелазак на чисти водоник као алтернативни извор енергије је још несигуран, а захтева велика инвестирања и иновације. Због тога, многе хемијске компаније у Њемачкој су у кризи и планирају да зауставе или смање своју производњу.
ДАНИ Њемачке као индустријске велесиле ближе се крају, а коначан ударац за неке произвођаче био је престанак употребе великих количина повољног руског природног гаса, пише Блумберг.
Исти извор наводи да производња у највећој европској економији биљежи пад од 2017. године који се убрзава због смањене конкурентности.
Извршни директор „ГЕА груп АГ“ Стефан Клебер рекао је да нема много наде.
– Заиста нисам сигуран да ли можемо да зауставимо овај тренд, многе ствари ће морати да се промијене веома брзо – рекао је Клебер за Блумберг.
Лист наводи да је неколико великих фабрика прошле године затворило своја постројења, те оцјењује да су темељи њемачке индустријске производње пали као домине.
– Сједињене Државе се удаљавају од Европе и желе да се такмиче са својим трансатланским партнерима. Кина постаје главни ривал и зато Америка више није незасити купац њемачке робе – пише Блумберг.
Заједно са глобалном нестабилношћу, додаје Блумберг, политичка парализа у Берлину погоршава домаћа питања као што су урушена инфраструктура, старење радне снаге и бирократија.
– Образовни систем, некад моћан, обиљежен је недостатком дугорочног улагања у јавне услуге. Истраживачки институт ИФО процјењује да ће пад математичких вјештина коштати привреду око 14 билиона евра производње до краја вијека – наводи Блумберг.
Њемачка још има велику групу малих произвођача, али због застоја реформи није јасно како би могла да успори индустријски пад.
– Нисмо више конкурентни. Постајемо сиромашни јер немамо развој, заостајемо – рекао је министар финансија Кристијан Линднер за Блумберг.
Америчка новинска агенција наводи да француски произвођач гума Мишелин затвара двије њемачке фабрике и смањује број запослених за трећину до краја 2025, што утиче на 1.500 запослених, док амерички ривал Гудјир има сличне планове.
– Један од најтеже погођених сектора је хемијска индустрија Њемачке и то директно због губитка руског гаса. Прелазак на чисти водоник је још несигуран, а на сваких 10 компанија, једна планира да заустави производњу – наводи Блумберг.
Исти извор додаје да и Кина ствара проблеме њемачкој индустрији, јер азијске суперсиле смањују потражњу за њемачком робом, док са друге стране конкуренција из Кине преплављује њемачко тржиште, посебно тржиште електричних аутомобила.
– Произвођачи соларних панела затварају фабрике, јер се такмиче са кинеском конкуренцијом која има помоћ државе – наводи Блумберг.
