Aleksandar Srećković Kubura je rođen 1973. godine u Beogradu, a odrastao je u Kraljevu. U drugom razredu osnovne škole počeo je da svira violončelo. Završio je nižu muzičku školu i vanredno dva razreda srednje muzičke škole. U Kraljevu je išao u gimnaziju, prirodno-matematički smer.
Glumu je zavoleo uz muziku. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu upisuje 1991. godine, u klasi Predraga Bajčetića.
Prva pozorišna premijera bila mu je „Maska“ Miloša Crnjanskog u Narodnom pozorištu. Deo ansambla postaje 2003. godine, a danas je prvak drame. Pored matičnog igra i u drugim beogradskim pozorištima. Dobitnik je Sterijine nagrada za glumačko ostvarenje, za ulogu Alojza Kavrana u predstavi „Godine vrana“, na 67. Sterijinom pozorju u Novom Sadu.
Igrao je u serijama „Gore-dole“, „Porodično blago“, „Neki novi klinci“, „Vratiće se rode“, „Bela lađa“, „Psi laju vetar nosi, Južni vetar“…
Bio je Rade Pašić u „Montevideu Bog te video“, Smuk u „Balkanskoj međi“, major Slavko Radović u „Veri“, Kosta Radovanović u „Što se bore misli moje“…
Oprobao se i u ulozi voditelja šou programu „Srećni telefoni” i „Familijada”.
„Rad u vinogradu me opušta“
Aleksandar Srećković Kubura prirodu voli odmalena. Detinjstvo je provodio u planinarenju i skijanju. Svoj mir pronašao je na imanju u selu Ratina, nadomak Kraljeva gde provodi svaki slobodan trenutak. Osim što uživa u prirodnim lepotama Srbije, u selu Poljna sa kumom desetak godina pravi rakiju i vino. Kaže, to je njihov mali doprinos tome da ukažu drugima da selo može da pruži nešto što grad ne može, da na selu može da se živi pristojno, civilizovano, kulturno, ponosno i da nema nikakvog razloga da se glavom bez obzira trči u gradove.
Veruje da je selo spas od svake krize.
Rad u vinogradu ga opušta i smatra da će mu produžiti život. Za dve-tri godine planira da otvori vinariju i destileriju.
Pogledajte našu epizodu sa glumcem Aleksandrom Srećkovićem:
