Авала, надомак Београда, иако не спада у најпознатије планине у Србији, својом локацијом и чињеницом да је само 3 метра дели од статуса планине, јесте позната широм Србије и Балкана. Чувени Авалски торањ и споменик Незнаном јунаку представљају њене симболе. Међутим, мало људи зна да се на овој планини, на месту данашњег споменика налазио један средњевековни град. Реч је о средњевековном граду Жрнов, који је важио за једно од шест најзначајнијих утврђења у Србији.
Некадашња осматрачница Келта и Римљана
На највишем врху Авале (511 м нмв.) на темељима претходне стражарнице, за коју се претпоставља да је припадала Келтима, Римљани су подигли своју осматрачницу. Њоме су контролисали пут ка Сингидунуму и чували своје руднике. Није тачно познато у ком је тренутку војска Римске империје напустила ову испоставу.
Авала током већег дела средњег века није играла важнију војну улогу, нити је ту постојало неко битно утврђење. То се променило устоличењем Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара Хребељановића. Овај ренесансни човек важио је за једног од најобразованијих владара, великог ратника и витеза.
Након што је од Угара добио Београд и у њега преселио своју престоницу, Стефан је одлучио да подигне ново утврђење чија би улога била да штити пут ка Београду и област око њега. Због тога је саградио град Жрнов на Авали, које се у оно доба носио име Жрнавица. Град је добио име по жрвњу којим се ситнила руда налажена у подножју брда.
Универзални симбол страдалог Србина
Срби су након Стефанове смрти по претходном уговору морали да врате Београд, али је Жрнов остао у српским рукама. Током неколико преузимања и враћања Жрнова Србима од стране Османлија, они су тврђави наденули име Хавала, што значи сметња. Тако је и цела планина добила име Авала. Претпоставља се да је тврђава напуштена у XVIII веку.
Рушевине Жрнова мировале су до жестоких борба српске војске са немачким и аустроугарским нападачима. Након што је окупатор овладао Авалом, пронашао је једног малолетног српског војника који је погинуо током артиљеријског напада. Немци су га прописно и достојанствено сахранили у Жрнову и на дрвеном крсту написали: “један непознати српски војник”.
По завршетку Великог рата настала је фама око идентитета овог дечака, међутим његово име и презиме никада није утврђено. Он је због тога постао универзални симбол страдалог Србина. Подигнут му је скромни споменик, али је управо он послужио краљу Александру као инспирација да на том месту изгради нешто друго.
Жрнов до темеља срављен са земљом
Иако је Жрнов од непроцењивог значаја за српску историју, краљ Алекандар је решио да га сруши и на том месту изгради споменик Незнаном јунаку. Бројни апели јавности нису уродили плодом, те је без иједног логичног оправдања Жрнов срушен уз присуство самог краља. У три одвојене серије експлозија динамитом су уништени остаци града, и од Жрнова није остао ни камен.
На месту некадашње тврђаве играђен је чувени споменик по нацрту вајара Ивана Мештровића. Он је те кобне 1934. године на располагање добио новац и моћ да спроведе своју замисао у дело.
