Шта све није у реду са Светским првенством у фудбалу?
Светско првенство у фудбалу још пре почетка изазива оштре критике и покреће питања о Трампу, ФИФА и последицама по климу.
1. Зар ФИФА не би морала да буде политички неутрална?
У месецима уочи Светског првенства у фудбалу за мушкарце 2026. често је критиковано то што Светска фудбалска федерација, ФИФА, под вођством председника Ђанија Инфантина, показује необичну блискост са Доналдом Трампом.
Између осталог, током жреба за Светско првенство уручио му је „ФИФА награду за мир“.
Ово посебно осмишљено признање било је практично замена за то што је Трампу ускраћена Нобелова награда за мир, за коју је сматрао да је најбољи кандидат.
Инфантино је седео на бини с црвеним МАГА качкетом на глави приликом представљања Трамповог Савета за мир.
Према сопственом статуту, ФИФА би требало да буде политички неутрална, пише б92спорт.
Међутим, Инфантино своју улогу све више интерпретира политички, стварајући утисак да намерно повезује међународну спортску политику са државним интересима.
Додатне тензије настају због чињенице да су САД у рату са Ираном. До сада се никада није десило да се домаћин Светског првенства налази у војном сукобу са неким од учесника турнира.
2. Зар не би требало да сви навијачи имају прилику да гледају свој тим?
Правила за улазак у САД такође изазивају оштре критике: због пооштрених визних правила, навијачи из неколико земаља учесница практично су искључени.
За Иран и Хаити важи потпуна забрана уласка за гледаоце – у земљу могу да уђу само тимови и стручни штабови.
Навијачи из Сенегала и Обале Слоноваче такође немају скоро никакве шансе, јер су туристичке визе за њих углавном суспендоване.
Један од разлога је тај што су у прошлости многи путници из ових земаља остајали у САД дуже него што је дозвољено.
Америчка влада је у једном тренутку увела и депозит од чак 15.000 долара за посетиоце из одређених земаља, који би им био враћен тек након напуштања земље.
Ова мера је, додуше, укинута за многе власнике улазница непосредно пре почетка турнира, али она сликовито показује у којој мери безбедносна и мигрантска политика обликују овај турнир.
Агресивна имиграциона политика САД и могуће акције имиграционе службе (ИЦЕ) додатно уносе несигурност. Америчка влада пре турнира није желела да искључи могућност контрола или хапшења чак и око самих стадиона.
Организације за људска права због тога упозоравају на „ефекат одвраћања“ – посебно за навијаче из мигрантских заједница, од којих су неки већ изјавили да радије одустају од пута на првенство због страха.
3. Да ли једна улазница заиста сме да кошта 690.000 долара?
Продаја улазница за Светско првенство 2026. сматра се екстремно комерцијализованом. Већ су и званичне цене на самом почетку продаје биле веома високе: за многа места тражено је неколико хиљада долара, док су премијум карте за финале првобитно коштале око 11.000 долара.
Међутим, ФИФА је по први пут увела такозвано „динамичко одређивање цена“ (Dynamic Pricing), због чега се цене нагло мењају у зависности од потражње – па тако, чак и унутар исте фазе продаје, навијачи плаћају различите суме за идентична места.
На све то надовезују се и извештаји да су купци бирали одређену категорију или позицију на стадиону, а на крају добијали места у лошијим секторима.
Организације навијача и удружења за заштиту потрошача због тога оптужују ФИФА за надуване цене, мањак транспарентности и непоштену продају, па су чак поднели и жалбу Европској унији.
Генерална тужилаштва Њу Џерзија и Њујорка најавила су истрагу о систему продаје карата ФИФА.
Свега неколико недеља пре почетка турнира, мали број утакмица био је потпуно распродат. Најјефтинија карта за финале на сајту ФИФА је 28. маја износила 8.625 долара.
Особе у инвалидским колицима морале су да издвоје најмање 10.350 долара за приступачно место. Последње слободно место у првом реду, тик уз корнер-заставицу, понуђено је за невероватних 690.000 долара.
Поред званичне продаје, ФИФА води и сопствену платформу за препродају карата, на којој зарађује проценат од сваке трансакције – укупно 30 одсто.
Критичари наглашавају да су финансијски интереси очигледно у првом плану и да су многи навијачи због високих цена практично онемогућени да присуствују.
4. Зар на Мундијалу не би требало да се такмиче само најбољи тимови?
На Светском првенству 2026. први пут ће учествовати укупно 48 уместо досадашњих 32 тима. Због тога број утакмица расте са 64 на 104.
Стручњаци и многи навијачи критикују ово проширење, сматрајући да би оно могло да сроза спортски квалитет јер учествује више слабијих екипа.
Истовремено, олакшан је пролазак у нокаут-фазу, јер даље не иду само две првопласиране екипе из укупно дванаест група, већ и осам најбољих трећепласираних тимова.
Пошто ће убудуће уместо 16 чак 32 тима пролазити групну фазу, први пут ће се играти шеснаестина финала.
То повећава оптерећење за играче, као и трошкове за навијаче – док за ФИФА ово проширење отвара нове могућности за још веће приходе.
Поједини посматрачи у овој реформи виде политички мотивисану одлуку: од додатних места профитирају пре свега мањи савези чији гласови имају велику тежину у структури ФИФА.
То буди сумњу у то да ли су спортски критеријуми били у првом плану, или је председник ФИФА Инфантино прогурао проширење првенства пре свега како би осигурао своју базу моћи унутар светске федерације.
5. Да ли је то стварно одрживо и еколошки прихватљиво?
Иако се ФИФА декларативно залаже за одрживост и заштиту животне средине, Светско првенство 2026. налази се на удару оштрих критика због последица по екологију. Студије процењују да би турнир могао да произведе више од девет милиона тона CO₂, пре свега због огромних удаљености између градова домаћина и великог броја летова.
То одговара укупној годишњој емисији CO₂ коју произведе медитеранско острво Кипар са око 1,25 милиона становника и преко четири милиона туриста годишње. Организације за заштиту животне средине зато говоре о потенцијално „најштетнијем по климу“ Мундијалу у историји.
Проблем се наставља и на самом терену: многи стадиони се налазе ван градова и лоше су повезани са јавним превозом.
Тамо где везе постоје, цене су драстично скочиле: за кратку вожњу возом до стадиона „МетЛајф“ код Њујорка требало је платити и до 150 долара (уместо уобичајених око 13 дорала).
Након жестоких протеста навијача, организатори су попустили и одредили паушалну цену превоза од 98 долара. Шатл-бус сада кошта 20 уместо првобитних 80 долара.
Они који долазе аутомобилом такође плаћају више на многим локацијама: паркинг кошта од 75 до 300 долара по утакмици. Срећом, код већине стадиона са скупим паркингом постоји приступачнија јавна алтернатива. Једини изузетак је Бостон.
Критичари у недостатку понуда и оваквим ценама виде контрадикторну слику: упркос обећањима о заштити климе, сама структура турнира приморава многе навијаче на путовања која штете околини – и истовремено их чини још скупљим.
