Mnogi postavljaju pitanja: „Zašto je put u Carstvo nebesko tako težak i „Zašto hrišćani moraju da nose tako teške krstove”. Hrišćanin uvek treba da odgovori da je to po volji Božijoj. Bog naš je mudar i čovekoljubivi; On zna šta treba da radi sa nama. Ako zaista želimo da budemo pravi učenici Isusa Hrista, odnosno krotki, poslušni i predani Gospodu, predajmo sebe i sav svoj život Bogu našem. Treba istaći nekoliko jasnih i razumnih razloga zašto je put u Carstvo Nebesko tako težak, i zašto ne možemo da izbegnemo ovaj put ako želimo da se spasemo.
1. Carstvo Nebesko je najveće blaženstvo, najveća slava i čast, i najneiscrpnije bogatstvo; dakle, ako sticanje i najmanjeg zemaljskog bogatstva zahteva mnogo truda i pažnje, kako bismo onda mogli steći neopisivo bogatstvo bez truda?
2. Carstvo Nebesko je nagrada, i to najvrednija; a gde se dobija nagrada bez truda? Dakle, ako treba da se trudimo i biramo neku zemaljsku i prolaznu nagradu, koliko više treba da se trudimo da osvojimo večnu nagradu?
3. Treba da nosimo svoje krstove, jer želimo da se nazivamo hrišćanima, da budemo učenici i sledbenici Isusa Hrista i da učestvujemo u Njegovoj slavi. Kakav je Učitelj, takvi bi trebalo da budu i podanici, učenici i sledbenici. Isus Hristos je stekao svoju slavu kroz stradanje; shodno tome i mi možemo ući u tu slavu samo putem stradanja.
4. Svi nose svoje krstove i svi stradaju. Nošenje krsta nije tipično samo za hrišćane. Ne! Krst nose i nehrišćani ili oni koji ne veruju. Razlika je u tome što prvima (hrišćanima) krst služi kao lek i sredstvo za sticanje Carstva Nebeskog, dok je ostalima sredstvo mučenja i kazne. Vremenom, među prvima, nošenje krsta postaje lakše i radosnije, da bi se na kraju pretvorilo u nošenje venca slave; a drugima postaje sve teže i mukotrpnije, da bi se na kraju svi krstovi sveta pretvorili u jedno veliko i nepodnošljivo breme, koje će pritiskati njihove glave i pod kojim će večno stradati. Zašto je to tako? Jer, jedni nose krst sa verom i odanošću Bogu, a drugi gunđaju i hule na Boga. Dakle, hrišćani ne samo da ne treba da izbegavaju krstove, niti da gunđaju protiv njih, već naprotiv, treba da zahvale Isusu Hristu što ih je poslao i da zahvaljuju danju i noću što im je omogućio da budu ubrojani među Njegove krstaše. Jer da Hristos nije postradao za svet, niko od nas nikada ne bi ušao u Carstvo nebesko, ma koliko stradanja i muka podneo; jer bi tada stradali kao osuđeni i odbačeni prestupnici volje Božije, bez nade i utehe. Slično, ako stradamo, stradamo za spasenje, za iskupljenje, sa nadom i utehom da ćemo dobiti nagradu.
O, milostivi Gospode, kako je velika ljubav Tvoja prema nama! O, Isuse Hriste, kako su velika dela Tvoja! Ti i zlo u svetu usmeravaš na našu korist i spasenje. Hrišćani, i sama zahvalnost Isusu Hristu obavezuje vas da Ga sledite. Isus Hristos je došao na zemlju radi vas i ispio čašu stradanja; hoćete li odbiti da progutate jednu gorku kap, Njega radi?
Sveti Inokentije Moskovski
