Velika Gospojina, praznik Uspenja Presvete Bogorodice, jedan je od najvećih i najsvečanijih dana u pravoslavnom kalendaru. Ovaj praznik, koji se obeležava 28. avgusta, predstavlja završetak zemaljskog života Majke Božije i njen prelazak u večni život. U srcima vernika, Velika Gospojina je dan ispunjen dubokim mirom, verom i ljubavlju prema onoj koja je, kao Bogorodica, postala posebno posrednica između Boga i ljudi.
Prema predanju, Presveta Bogorodica je u svojoj dubokoj starosti, okružena apostolima i učenicima, mirno usnula u Gospodu. Njeno telo je, po Božijem promislu, bilo prebačeno u Getsimanski vrt, gde je sahranjeno u kamenoj grobnici. Tri dana kasnije, kada su apostoli došli da je ponovo vide, grob je bio prazan, a Bogorodica je uzneta na nebo, gde je postala Carica nebeska.
Simbolika ovog praznika je bogata i duboka. Velika Gospojina se smatra „drugom Pashom“, jer kao što Vaskrsenje Hristovo slavi pobedu nad smrću, tako i Uspenje Bogorodice ukazuje na pobedu života i nadu u večnost. Za vernike, ovaj dan je prilika da se molitvom i postom približe Bogorodici, tražeći njenu zaštitu i zastupništvo.
U manastirima i crkvama širom pravoslavnog sveta, Velika Gospojina se proslavlja svečanim liturgijama, molitvama i litijama. Ovaj praznik ima i značajnu ulogu u narodnoj tradiciji, posebno u Srbiji, gde se od davnina Velika Gospojina smatra velikim saborom, kada se vernici okupljaju u hramovima, učestvuju u bogosluženjima, ali i u narodnim običajima koji su povezani sa žetvom i zahvalnošću za plodove zemlje.
Posebno je značajno što je ovaj praznik i završetak Gospojinskog posta, koji je jedan od četiri velika posta u pravoslavlju. Tokom ovog perioda, vernici su pozvani na duhovno očišćenje, uzdržavanje od mrsne hrane i intenzivnije molitve. Post na taj način priprema dušu i telo da dostojno dočekaju radost i duhovnu svetlost koju donosi Uspenje Bogorodice.
Velika Gospojina je praznik koji nas podseća na važnost vere i predanja, na svetost života i nadu u večni život. Za pravoslavne hrišćane, ona je ne samo dan sećanja na Presvetu Bogorodicu, već i trenutak kada se oseća bliskost s Bogom i ljubav koja prožima čitavu Crkvu. Uspenje Presvete Bogorodice ostaje kao putokaz i inspiracija za život u veri, ljubavi i nadi.