Велика Госпојина, празник Успења Пресвете Богородице, један је од највећих и најсвечанијих дана у православном календару. Овај празник, који се обележава 28. августа, представља завршетак земаљског живота Мајке Божије и њен прелазак у вечни живот. У срцима верника, Велика Госпојина је дан испуњен дубоким миром, вером и љубављу према оној која је, као Богородица, постала посебно посредница између Бога и људи.
Према предању, Пресвета Богородица је у својој дубокој старости, окружена апостолима и ученицима, мирно уснула у Господу. Њено тело је, по Божијем промислу, било пребачено у Гетсимански врт, где је сахрањено у каменој гробници. Три дана касније, када су апостоли дошли да је поново виде, гроб је био празан, а Богородица је узнета на небо, где је постала Царица небеска.
Симболика овог празника је богата и дубока. Велика Госпојина се сматра „другом Пасхом“, јер као што Васкрсење Христово слави победу над смрћу, тако и Успење Богородице указује на победу живота и наду у вечност. За вернике, овај дан је прилика да се молитвом и постом приближе Богородици, тражећи њену заштиту и заступништво.
У манастирима и црквама широм православног света, Велика Госпојина се прославља свечаним литургијама, молитвама и литијама. Овај празник има и значајну улогу у народној традицији, посебно у Србији, где се од давнина Велика Госпојина сматра великим сабором, када се верници окупљају у храмовима, учествују у богослужењима, али и у народним обичајима који су повезани са жетвом и захвалношћу за плодове земље.
Посебно је значајно што је овај празник и завршетак Госпојинског поста, који је један од четири велика поста у православљу. Током овог периода, верници су позвани на духовно очишћење, уздржавање од мрсне хране и интензивније молитве. Пост на тај начин припрема душу и тело да достојно дочекају радост и духовну светлост коју доноси Успење Богородице.
Велика Госпојина је празник који нас подсећа на важност вере и предања, на светост живота и наду у вечни живот. За православне хришћане, она је не само дан сећања на Пресвету Богородицу, већ и тренутак када се осећа блискост с Богом и љубав која прожима читаву Цркву. Успење Пресвете Богородице остаје као путоказ и инспирација за живот у вери, љубави и нади.
