Продором на подручје Русије украјинске снаге доспеле су и до важног дистрибутивног чворишта преко којег руски гас стиже у Европу. Али, тај крак ионако не би требало још дуго да буде у погону. Није сасвим јасно шта се тачно дешава у Суџи и ко контролише тамошње дистрибутивно чвориште гасовода.
Украјинске снаге објавиле су снимак њихових бораца у управној згради Газпрома у Суџи. Али, руски гасни концерн тврди да Украјинци не контролишу читаво подручје. Тврде такође да кроз то чвориште и даље тече гас ка Мађарској, Аустрији и Словачкој. Поврх тога, Радио Слободна Европа објавио је сателитске снимке гасне станице у Суџи на којима се види да су се тамо водиле борбе и да има оштећења.
То је заправо једино преостало чвориште гасовода преко којег руски гас преко Украјине води у Европу. До маја 2022. и недуго пре почетка рата, гас је стизао и преко Сохрановке, источно од Луганска, али тада је испорука прекинута.
Енергетски стручњаци, међутим, не виде разлог да Украјина сада у Суџи у Русији прекине тај преостали ток.
„Нисам сигуран да је то уопште важно. Да је Украјина хтела да прекине транспорт руског гаса преко своје територије, то је могла да уради било кад и било где“, каже Бењамин Хилгеншток из кијевске Школе економије.
До последњег дана уговора
У децембру 2019. Москва и Кијев су склопили петогодишњи споразум на основу којег су се државне компаније Газпром и Нафтогаз обавезале на пренос руског гаса преко територије Украјине. Тај споразум истиче у децембру ове године. Кијев је дао до знања да не намерава да га продужи. Газпром је са своје стране саопштио да ће слати гас кроз тај крак гасовода све док уговор буде био на снази.
„Европске земље које још увек добијају руски гас кроз Украјину знају да је крајем ове године готово, али мислим да оне не би биле баш много срећне ако би се нешто сада изненада догодило са испорукама, иако им остаје још само четири и по месеца“, каже Хилгеншток.
Али он тако нешто и не очекује. Кијеву је, каже, подједнако важно да и те чланице Уније Украјину сматрају поузданим партнером који се придржава споразума.
То је уједно и извор прихода за Украјину. Према подацима тамошње централне банке, Украјина је од Русије за 2023. добила око 1,4 милијарде евра за услугу пуштања гаса преко своје територије. А у прва три месеца ове године то је било нешто више од 350 милиона евра.
„Посматрано у ширем контексту, то је за Украјину неважан извор прихода“, сматра економски стручњак.
„У нормалним околностима би се преговарало о новом споразуму и некако би био продужен, али у овом случају, то једноставно неће бити тако.“
Средња Европа тражи алтернативу
Иако увоз гаса из Русије заправо није санкционисан, поједине чланице ЕУ суочиле су се с тим да су болно зависне од снабдевања из Русије. То се у међувремену у великој мери променило. Са око 40 одсто руског гаса за европске потрошаче 2021, већ 2023. то је пало на око осам процената. Та рачуница, међутим, није сасвим тачна. Наиме, многе земље су поставиле терминале за течни плин, а и део тог гаса стиже – из Русије. Према том, укупан удео руског плина у европским гасоводима прошле године још увек био на око 15 процената.
Аустрији, Мађарској и Словачкој још увек је најважнији извор гас који гасоводима стиже из Русије. Руски гас покрива практично комплетну потрошњу у Аустрији, иако Беч тврди да „ради на томе“ да пронађе алтернативу. Мађарска и Словачка имају владе које су још увек наклоњене Москви, али и оне се припремају на прекид испоруке преко Украјине. Мађарска је недавно склопила споразум с Турском, иако и у гасоводу Турски ток добрим делом тече гас из Русије.
Словачка је посебно зависна. Али словачка компанија за снабдевање гасом СПП тврди да се већ годинама „припрема за прекид“ испорука руског гаса и да већ има споразуме с испоручиоцима из других земаља.
Све више руског ЛНГ
Након што ускоро гасовод кроз Украјину престане са радом, Турски ток ће вероватно остати једини преостали гасовод за руски гас намењен Европи. Тиме ће главни извор руског гаса за Европу постати његов транспорт у течном облику. А њега стиже све више. Међу највећим купцима су Француска, Холандија и Шпанија.
Према порталу о тржишту Кплер, Русија је други по величини испоручилац течног гаса у Европи. Њен удео 2023. порастао за 40 одсто у поређењу с 2021. и чини 16 одсто увоза ЛНГ у Европску унију. Политички проблем је и реизвоз. Руски течни гас се у ствари преко лука у ЕУ извози у треће земље и нешто мање од четвртине количине гаса (22 одсто) који у Европу стиже из Русије заправо је намењен другим тржиштима.
Притом је то посао који се све више шири. Амерички Институт за економију енергије и финансијске анализе (ИЕЕФА) утврдио је да је у првој половини ове године тај реизвоз био већи за 12 одсто у односу на исти период прошле године. Брисел је, међутим, ове године одлучио да одустане од те услуге из Русије. Од марта 2025. више не би смело да буде реизвоза руског течног плина преко лука у ЕУ.
Ипак, санкција које би потпуно спречиле увоз руског гаса у ЕУ нема и Бењамин Хилгеншток у томе види главни разлог зашто се и даље тргује. Ипак, истиче такође да је већ веома много тога урађено: „Мора се бити искрен и доћи до закључка да је оно што је остало од увоза фосилног горива из Русије у ЕУ тек део онога што је било у прошлости. Дакле, много тога је постигнуто.“
