Угљеша Милановић био је један од припадника Српског добровољачког корпуса, ступивши у добровољачке јединице још од самог њиховог оснивања. Као борац Трећег пука, под командом Јована Јоце Добросављевића, делио је судбину својих сабораца све до трагичног краја на Кочевском Рогу, где је у пролеће 1945. године стрељан од стране комуниста.
И његов командант, Јован Добросављевић, окончао је живот на истом стратишту, заједно са својом браћом српским добровољцима.
Породица, вера и корени
Угљеша је потицао из угледне и дубоко православне породице. Био је син шабачког протојереја Данила Милановића, председника Свештеничког удружења Епархије шабачке и припадника покрета Збор, човека који је у тешким и трагичним временима остао уз свој народ.
Спасавање српског народа у Шапцу
Током немачких репресалија које су уследиле након непромишљених и безумних комунистичких акција 1941. године, отац и син Милановић одиграли су значајну улогу у спасавању српског становништва Шапца.
Захваљујући њиховом ангажовању, утицају и непрестаним молбама, велики број недужно ухапшених Срба био је ослобођен и спасен сигурне смрти.
Какав је човек био Угљеша Милановић?
Саборци су Угљешу памтили као ведрог, искреног и честитог младића, човека тихе нарави и чистог срца, увек спремног да помогне другоме. Био је прави друг и брат међу добровољцима, омиљен због своје доброте и поштења. У времену када су многи изгубили веру у људе, Угљеша је остао човек вере, части и наде.
Жеља да постане свештеник
Његова највећа животна жеља била је да постане свештеник, да настави пут свога оца и служи Богу и своме народу. Међутим, сурови вихор рата прекинуо је тај пут.
Уместо свештеничке одежде, обукао је војничку униформу, знао је да у датом историјском тренутку служи истом идеалу, одбрани свога народа, вере и Отаџбине.
Мученичка смрт без суда и пресуде
Без суда, без пресуде и без права на последњу реч, далеко од свога Шапца, породице и родног прага, мученички је пострадао од безбожне комунистичке руке на Кочевском Рогу у пролеће 1945. године, месту које је симбол страдања најбољих и највернијих синова српског народа.
Веран до последњег часа
До последњег тренутка Угљеша је остао веран својој православној вери, Краљу, Отаџбини и српском народу.
За те идеале положио је „млађан живот свој”.
„Ја умрети не могу
и када бих хтео,
од смрти ме Христос
за навек отео.”
