Удружење пчелара у Кикинди, са традицијом дугом више од девет деценија, суочава се са најтежим периодом од свог оснивања. Од некадашњих 190 чланова и 10.000 кошница, књига чланства данас је сведена на тек педесетак имена.
Пчеларство у Кикинди, некада понос и стуб локалне пољопривреде, проживљава своје најтеже дане. Удружење пчелара у Кикинди основано је давне 1935. године, чинећи га једним од најстаријих и најугледнијих удружења у граду. Преко 190 активних чланова располагало је са импресивних 10.000 кошница распоређених широм северног Баната. Данас је слика драстично другачија. Књига чланства се смањила на једва педесетак имена.
„Имали смо 190 чланова, нажалост од короне је број чланова почео да опада, да би данас наше удружење имало педесетак чланова. Шта је довело до тога, јесте то што је пчеларство постало високоризична и нископрофитабилна делатност, а неконтролисана употреба пестицида од стране воћара и ратара довела је до тога да пчеле угину и након тога нема више смисла да се ради“, прича Роберт Горча, потпредседник Удружења пчелара Кикинда, преноси РТВ.
Иако су десетковани, кикиндски пчелари не одустају лако. Њихов опстанак зависи од строже контроле пестицида, боље сарадње са ратарима и свести грађана да куповином домаћег меда не купују само храну, већ чувају и екосистем сопственог града. Сезона је у пчелињацима почела много боље него прошле године.
„Када је у питању ово пролеће, у мом пчелињаку је све у реду. Имао сам губитке до десетак процената у односу на зазимљене пчеле, за разлику од осталих пчелара који су изгубили и до 50 одсто својих друштава, сматрам да је код мене стање задовољавајуће“, додао је Горча.
Удружење које траје од 1935. године преживело је ратове и државе, али се данас суочава са најтежим противником – суровим условима модерног тржишта и природе која полако посустаје.
