Туларска бања се налази у општини Медвеђа у Јабланичком округу на југу Србије.
Развила се у малом проширењу долине Трупалске реке, притоке реке Јабланице, на надморској висини од 570 метара. Лако је приступачна јер је поред пута Београд—Приштина. Јужно од бање диже се планина Гољак висока 1.181 метар.
Носи назив по селу Туларе
Туларска бања носи назив по селу Туларе. На планинским узвишењима Мркоњ и Брајински врх има остатака старих утврђења те се закључује да су термоминералну воду користили Римљани, јер је на овом простору постојао знаменити град, престоница цара Јустинијана у периоду 527—565. под називом Царичин град (Јустинијана Прима), данас законом заштићен. У средњем веку је ово био познат рударски крај са манастиром.
У Туларској бањи постоји неколико извора. Вода се појављује из разбијеног изворија, које је условљено раседом. Истражујући Лечки андезитски комплекс, геолози су утврдили да се извори у Туларској бањи појављују у источном делу простране вулканско-тектоничке структуре, која је, поред осталог, представљена великом палеовулканском калдером.
Кисела вода са пет извора је каптирана у чесму, над којом је подигнута настрешница. Каптажа киселе воде је изведена у сабирном резервоару непосредно изнад зграде са настрешницом. Али, у резервоар доспева и обична вода, која деминерализује лековиту и снижава јој температуру.
Извори киселе воде дају око 9.000 литара за 24 часа. Температура минералне воде је стална и износи 15 степени. Зими се не мрзне, нити се снег око извора одржава. Најјачи извор друге групе термо-минералних извора бање је примитивно каптиран. То је слани извор, уз који се налази још један извор минералне воде беличасте боје (кречљива боја).
Лековите воде Туларске бање нису довољно искоришћене
Лековите воде Туларске бање нису довољно искоришћене. Савремених медицинских и туристичко-угоститељских објеката нема. Локално становништво користи воду за самоиницијативно лечење обољења органа за варење, поремећаја метаболизма, анемичних стања и нервних обољења.
На подручју бање тренутно постоје два извора која су се појавила 2012. године, када су геолози вршили испитивања терена. Оба извора налазе се на само два метра размака.
Први извор је извор топле воде који се улива у мали базен. Мештани га називају „мали Гејзер“, а температура воде износи 40 степени. Други извор даје хладну киселу воду која се користи за пиће. Купање и точење воде се не наплаћује.
Оба извора се налазе испред куће мештанина села Туларе Милисава Вукадиновића, који тврди да рај на Земљи заиста постоји.
„Не долазе овде само млади, и старији су чули да је ова топла вода лековита. Лечи кожне болести и реуму, а мештани кажу да се људи већ после трећег купања враћају излечени,” каже Милисав.
Међутим, лековите воде бање нису довољно искоришћене, локално становништво воду користи за самоиницијативно лечење, док медицински и туристичко-угоститељски објекти не постоје.
Једини инвеститор и извођач радова у Туларској бањи била је канадска фирма „Авала“, уз сагласност општине Медвеђа и власника куће Милисава Вукадиновића.
У поменутој бањи нема луксузних вила, хотела и базена, али можда је баш у томе тајна тог тихог места окруженог мирисним шумама.
