Уговор којим је одређен начин научне сарадње између Библиотеке Српске Патријаршије и Државног историјског музеја потписан је након вишемесечних припрема и усаглашавања текста, уз благослов Светог архијерејског синода 16. фебруара у Москви.
У име Библиотеке Српске Патријаршије уговор је потписао управник др Зоран Недељковић, а у име Државног историјског музеја директор те установе др Алексеј Константинович Љевикин. Свечаном чину потписивања присуствовали су заменици директора Државног историјског музеја, др Олга Александровна Сиротина и др Марина Викторовна Чистјаковна, као и представници Библиотеке Патријаршије, проф. др Зоран Ранковић и др Ана Рашковић.
Истраживање српских средњовековних рукописа
Након срдачног разговора, представници Библиотеке Патријаршије одмах су започели рад на српским средњовековним рукописима у збирци А. И. Хлудова, која садржи седамдесет и пет српских рукописа из периода од 14. до 18. века, од којих је обрађено више од педесет рукописа за потребе израде будућег Инвентара српских средњовековних рукописа.
Осим наведене збирке, у другим фондовима Државног историјског музеја чува се и друга бројна, готово неистражена, српска рукописна грађа: Рукописни фонд Синодалне библиотеке, Збирка Уварова, Збирка Барасова, Збирка рукописа Воскресенско Ново-јерусалимског манастира и Збирка Черткова, као и евентуално у појединим другим фондовима музеја.
Заборављено културно наслеђе
Заборављено српско средњовековно рукописно наслеђе, скривено у трезорима Државног историјског музеја у Москви, коначно ће угледати светлост дана. Претпоставља се да се тамо налази више од сто осамдесет рукописа који никада нису систематски истражени нити представљени јавности.
Представници Библиотеке Српске Патријаршије покренули су амбициозан пројекат чији је циљ да се ово драгоцено културно благо попише, проучи и представи свету.
План је да се, након детаљних истраживања која су у току, до краја наредне године објави Инвентар српских средњовековних рукописа Државног историјског музеја у Москви. Овај капитални пројекат представљаће изузетан допринос упознавању и вредновању српске средњовековне рукописне баштине која се чува у Руској Федерацији.
Подршка из Русије и Србије
Пројекат је добио снажну подршку како из Русије, тако и из Србије. Изузетну помоћ у реализацији овог подухвата пружио је митрополит волоколамски Антоније, председник Одељења за спољне црквене послове Московске патријаршије. Значајну улогу одиграо је и директор Руског дома у Београду Јевгеније Александрович Баранов.
