Када је 1719. године аустријски цар Карло VI прогласио Трст слободном луком, што је подразумевало знатне пореске олакшице и ослобађање робе од царина, ка Трсту са Балкана хрле – Грци, Јевреји, Јермени, Цинцари и Срби. Сви они дошли су у овај град у потрази за трговачком срећом и бољим животом. И успели су да га остваре.
Нарочито су се досељавали након што је наследница Карла VI, Марија Терезија продубила економске и финансијске слободе Трста, срушила градске бедеме, унапредила луку и прокопала Велики канал, да би олакшала истовар прекоокеанских бродова.
Марија Терезија је такође позвала нове Србе, Грке и Јевреје, и прогласила 1751. верске слободе у граду.
Срби, махом из Херцег Новог, околине Сарајева и Требиња, до тада су већ развили стубове на којима ће касније њихова заједница почивати – трговачке и бродовласничке породице Гопчевић, Војновић, Милетић, Ризнић, Тодоровић, Вучетић, Квекић, Видаковић…
Срби подигли Цркву Светог Спиридона
Када су економски стасали, српски трговци и бродовласници одлучили су да у Трсту саграде своју цркву. Подигли су је у центру Трста 1869. године и посветили Светом Спиридону. Био је то један од два највећа српска, православна храма у свету у то време. Црква је висока 40 метара, широка 31, а дуга 28 метара. У њу може да стане 1.600 верника. Унутрашњост храма богато је осликана фрескама и сликама у уљу, а олтар је украшен делима славних италијанских иконографа тога доба.
Срби су успели да саграде свој храм захваљујући тзв. патенту о толеранцији, који је издала Марија Терезија, којим им дозвољава да саграде свој храм и оснују српску црквену општину у Трсту.
„Oстајте овде. Слободно исповедајте своју веру под мојом заштитом. Обогатите се, па ћете и царство моје обогатити“. То, између осталог, стоји у патенту Марије Терезије.
Осим цркве, Срби су у Трсту саградили и школу још 1782. године, која и данас ради.
Српски добротвори из Трста
Богати српски трговци и морепловци из Трста остаће упамћени и као велики добротвори који су здушно помагали српски род. Неки од њих помагали су херцеговачке и црногорске устанике, други обнову српских, православних цркава у Далмацији, трећи су плаћали школовање сиромашних српских ђака у Загребу, Дубровнику, Ријеци, Сарајеву, Карловцима и Сремској Митровици, а многи су тестаментом, своје палате оставили српској црквеној општини у Трсту.
У 18. и 19. веку Трст је био једно од четири културна и духовна средишта Срба у Европи, у коме су често боравили, радили и стварали – Доситеј Обрадовић, Вук Стефановић Караџић, Његош, Лукијан Мушицки, Алекса Шантић, Иво Андрић и отац српског позоришта Јоаким Вујић. Сви они били су гости српских трговаца у Трсту, који су уживали велики углед у овом граду који су стекли својим радом, знањем и вештинама.
Осим 60 палата, цркве и школе и вредне ризнице и библиотеке, Срби у Трсту имају и своје гробље које је заштићено као културно-историјски споменик Италије. На њему почивају све српске породице које су у 18. и 19. веку стигле у Трст. Споменици на српском гробљу у Трсту су такође српске тапије, уписане у небу и камену.
Српски трагови у овом граду на обали Јадрана дубоко су усађени у његову историју и културу.