У морбидној вињети „Љубичаста ендивија“ немачког писца Ернста Јингера, један човек улази у гурманску радњу у којој продавац, потпуно равнодушним тоном, говори о деликатесима изложеним у излогу – људском месу – и започиње опширно излагање о уметности његове припреме. Причa је коментар друштва које прихвата ужасавајуће појаве готово без трептаја ока.
Знатно мање грозан, али са истим духом „пословања као и обично“, јесте и начин на који је естаблишмент реаговао на масивни раст цена злата у последњих неколико година. Цена злата је нагло експлодирала, али велики број људи упорно покушава да тај узнемирујући тренд не примети; ако га већ не могу игнорисати, труде се да не размишљају превише о његовим узроцима.
Оно што финансијски и политички естаблишмент упорно не жели да види јесте дубинско преструктурирање резерви које се одвија услед обезвређивања долара.
Само током 2025. цена злата је порасла за 70%
За само једну деценију, злато је са око 1.000 долара по унци скочило на више од 4.800 долара, колико износи ове недеље. Само током 2025. године, цена злата је порасла за готово 70% – и то упркос релативно високим каматним стопама (које иначе одвраћају инвеститоре од имовине без приноса, као што је злато).
Ово је огромно црвено светло упозорења да је нешто дубоко пукло у утроби постојећег монетарног система.
Ипак, финансијски и политички естаблишмент се понаша као да у излогу није људско месо, већ нешто сасвим нормално.
„Очекује се да ће цене до четвртог квартала 2026. године ићи ка 5.000 долара по унци, уз могућност од 6.000 долара на дужи рок“, написала је JPMorgan крајем децембра у годишњој анализи, користећи бирократски, аналитички језик како би умањила значај онога што је у ствари изузетан феномен. А нисмо ни изашли из јануара, а злато је већ пробило већину њихових годишњих пројекција.
Страхови који гурају инвеститоре
Инвеститоре тренутно узнемиравају бројни фактори: нестабилно јапанско тржиште обвезница, напета геополитичка ситуација и општи осећај да се нити које држе свет на окупу све брже расплићу. Сада се у први план пробија и такозвана „трговина обезвређивања“ – уверење да прекомерни дугови и дефицити подривају вредност фискалних валута.
Овај дубоко потцењени аспект је веома близу истине. Цена злата није могла да се учетворостручи за десет година, нити да се више него удвостручи за две године, само на основу расположења.
Централне банке као кључни покретач
Структурни покретач вртоглавог раста цене злата јесте чињеница да централне банке масовно уносе злато у своје трезоре. Још почетком прошле године писао сам о томе како овај тренд мења однос снага на тржишту.
Док су раније тржиштем доминирали западни институционални инвеститори – који су злато користили као опкладу на кретање каматних стопа – данас цену диктирају актери ван Волстрита, пре свега централне банке које купују злато без обзира на цену.
Главни купац је Кина, али значајну улогу имају и Индија, Турска, Бразил и Пољска. Приметно је да је само једна од ових земаља чврсто у западној сфери утицаја. Према истраживању Светског савета за злато из 2025. године, чак 95% централних банака очекује раст глобалних златних резерви у наредних 12 месеци.
Злато и „скривена дедоларизација“
Злато је сада најбрже растућа међународна резервна имовина – углавном на штету долара. Процењује се да је до краја 2025. достигло око 30% укупних резерви централних банака. При томе, стварне количине су вероватно знатно веће од званичних.
Мало је познато да се злато може пребацивати између држава без икаквих јавних обелодањивања. Главни извор података о златним резервама јесу извештаји које саме државе достављају ММФ-у – а ти подаци данас можда више нису ни приближно тачни.
Многе владе купују злато преко парадржавних институција ради „порицивости“. У Кини, на пример, постоји више тела која директно одговарају Народној банци Кине и могу куповати злато, а да се то не пријављује ММФ-у.
Светски савет за злато је 2024. проценио да се чак две трећине званичне тражње за златом не пријављује. Аналитичари које цитира Financial Times сматрају да су стварне кинеске куповине више од десет пута веће од званичних. Аналитичар Јан Нивенхајс ово назива „скривеном дедоларизацијом“.
Три круга доларског система
Доларски систем можемо замислити као три концентрична круга. Први чине трансакције – обрачун трговине и међународна плаћања. Други је финансирање и кредит – дугови и глобални банкарски систем. Трећи, најдубљи круг, јесу резерве и складишта вредности – девизне резерве централних банака и стратешка имовина.
Посматрајући само прва два круга, дедоларизација може деловати маргинално. Долар је и даље укључен у готово 90% светских девизних трансакција. Али управо у трећем кругу дешавају се суштинске промене.
Постоји снажан разлог да верујемо да ће оно што се сада дешава у резервама временом утицати и на трговину и финансирање. Не значи да ће се трговина обрачунавати у злату, већ да ће се развијати децентрализованији систем са неутралном резервном имовином и локалним валутама.
Долар као губитничка опција
Основни притисак произилази из чињенице да је држање долара постало губитничка стратегија. Не само зато што САД користе долар као геополитичко оружје, већ и зато што он представља лошу инвестицију.
Сједињене Државе немају веродостојан план за обуздавање дуга и готово је извесно да ће морати да користе негативне реалне каматне стопе како би временом „појеле“ дуг. То је споро, али сигурно еродирање вредности.
Централне банке широм света све теже прихватају да истовремено трпе политички ризик и финансијски губитак држећи долар.
Порицање у срцу система
Упркос свему, у америчком естаблишменту и даље доминира порицање. Федералне резерве у извештају о улози долара признају раст удела злата у резервама, али то приписују искључиво расту његове цене – без икакве анализе узрока тог раста или признања масовних, непријављених куповина.
Злато, наравно, „само“ случајно порасте 200%.
Тихи повратак злата у центар система
Након распада Бретонвудског система седамдесетих година, САД су намерно гурнуле злато на маргине финансијског поретка. Та политика се није мењала деценијама.
Али злато се сада, тихо и стрпљиво, враћа у сам центар система. Нови монетарни поредак се не гради кроз гласне прокламације и пропаганду, већ кроз неприметно, али темељно реструктурирање самих темеља глобалних финансија.
