Глобална економија је током 2025. године прошла кроз низ озбиљних изазова, укључујући оштре трговинске тензије, неуједначен али умерен раст, као и све израженију забринутост због повишене инфлације и високог нивоа дуга у многим деловима света.
Како се година ближи крају, очекује се да ће се велики део ових проблема прелити и у 2026.
Према проценама Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), глобални раст ће умерено успорити – са 3,2% у 2025. години на 2,9% у 2026.
ОЕЦД, који окупља 38 најразвијенијих светских економија, оценио је да је светска економија у 2025. показала извесну отпорност, али да и даље остаје крхка.
Трампове царине и потрес глобалне трговине
Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп шокирао је свет у априлу уводећи свеобухватни нови режим царина, чији је циљ био преобликовање глобалних трговинских токова и смањење великих трговинских дефицита САД.
Тај потез изазвао је тржишна превирања, пословну неизвесност и прилагођавање ланаца снабдевања.
Иако је Вашингтон у међувремену постигао договоре са бројним трговинским партнерима, просечна америчка царина је са 2,5% – колико је износила када се Трамп у јануару вратио у Белу кућу – порасла на 17,9%, што је највиши ниво од 1934. године, према прорачунима Буџетске лабораторије Универзитета Јејл.
Трговинске тензије САД и Кине остају
Очекује се да Врховни суд САД наредне године донесе одлуку о томе да ли председник може да заобиђе Конгрес и уведе царине позивајући се на националну ванредну ситуацију.
Многи аналитичари верују да ће највиша судска инстанца потврдити став нижих судова да Трампове царине нису у складу са законом.
Чак и ако суд обори царине, администрација би могла да прибегне другим правним механизмима како би поново увела део дажбина. Због тога ће царине вероватно остати кључно питање и у 2026. години.
Трговинске тензије између САД и Кине, две највеће светске економије, такође ће се наставити. Иако су се односи делимично смирили након октобарског сусрета Доналда Трампа и кинеског председника Си Ђинпинга, када је договорено 12-месечно примирје у трговинском рату, тај договор остаје крхак.
Раџив Бисвас, директор аналитичке компаније Asia Pacific Economics, оценио је да тај споразум више личи на прекид ватре него на трајни мировни договор.
Према његовим речима, САД и Кина су и даље заробљене у геостратешкој конкуренцији, која подстиче ривалство у кључним областима као што су одбрамбене технологије и напредне производне индустрије – укључујући вештачку интелигенцију, квантно рачунарство и роботику.
Бисвас истиче да ће борба за технолошку доминацију потрајати и у 2026, уз све чешћу примену царина, санкција и других економских мера у областима високе технологије.
Кинеска економија: раст уз дубоке структурне проблеме
Очекује се да ће кинеска економија и наредне године остати релативно отпорна, са растом од око 5%, у складу са циљевима које је недавно поставила влада.
Ипак, дубоки структурни проблеми и даље оптерећују кинеску привреду – демографско старење, опадајућа продуктивност капитала и вишкови капацитета у индустријама попут челика, бродоградње и хемијске производње.
Главни економиста компаније Capital Economics, Нил Ширинг, истиче да кинески модел раста и даље даје предност понуди у односу на потражњу, што доводи до хроничних вишкова производње и трајно слабе потрошачке потражње.
Кинеско руководство је недавно најавило мере за подстицање домаће потрошње и стабилизацију проблематичног тржишта некретнина, али, према оцени аналитичара, економски дисбаланси ће остати обележје кинеске привреде и у 2026. години.
Инфлација и растући јавни дугови
Инфлација је и даље повишена у многим деловима света, укључујући САД и еврозону, делом и због увођења царина.
Додатно заоштравање трговинских баријера или поремећаји у ланцима снабдевања могли би убрзати раст цена, што би централне банке ставило пред тежак избор: подићи каматне стопе ради борбе против инфлације или их задржати на нижем нивоу како би подржале економски раст.
Раст каматних стопа могао би успорити привреду и значајно повећати трошкове сервисирања дугова у земљама са већ високим задуживањем.
Посебно су рањиве поједине чланице еврозоне, попут Француске, где владе тешко спроводе непопуларне мере штедње како би обуздале дефиците и раст јавног дуга.
Немачка између оптимизма и суморних прогноза
Немачка економија, највећа у Европској унији, која се још увек бори са последицама дуготрајног застоја, могла би у 2026. да добије подстицај захваљујући повећаној државној потрошњи за одбрану и инфраструктуру.
Ипак, расположење међу привредницима остаје песимистично. Водећи економски институти недавно су смањили прогнозе раста за наредну годину. Минхенски институт ifo, на пример, сада очекује раст од свега 0,8%, уместо раније прогнозираних 1,3%.
Сама немачка влада је оптимистичнија и предвиђа раст од 1,3% у 2026. години.
Шта ако пукне мехур вештачке интелигенције?
Очекује се да ће бум у области вештачке интелигенције потрајати и у 2026. години.
Велике америчке технолошке компаније издвојиле су стотине милијарди долара за изградњу и ширење инфраструктуре за вештачку интелигенцију, попут дата центара. Ове инвестиције значајно доприносе расту БДП-а САД, посебно у поређењу са другим регионима света, где су улагања знатно мања.
Постоје страхови да је реч о финансијском мехуру који би могао да пукне и изазове потресе на тржиштима.
Алисија Гарсија-Хереро истиче да је „револуција вештачке интелигенције структурна“ и да ће се технолошка трансформација наставити и у 2026. години. Међутим, она упозорава да би нагли пад инвестиција услед пуцања АИ мехура могао тешко погодити америчку економију и домаћинства, гурнути САД у рецесију и значајно успорити глобални економски раст.
