Пре више од једног века, 1902. године, настао је филм који ће заувек променити начин на који замишљамо покретне слике – Пут на Месец редитеља Жоржа Мелијеса.
Овај кратки, неми филм сматра се првим научнофантастичним остварењем у историји кинематографије и једним од кључних тренутака у развоју филмског језика.
Инспирисан делом Жила Верна, филм прати групу авантуриста који уз помоћ топа одлазе на Месец, где се сусрећу са необичним бићима – Селенитима. Иако данас делује као једноставна фантазија, у тренутку настанка био је револуционаран, како по наративу, тако и по начину на који је изведен.
Мелијес је филм реализовао у свом препознатљивом, готово позоришном стилу, а и сам се појављује у главној улози. Снимљен за свега три месеца, са тада изузетно високим буџетом, „Пут на Месец“ састојао се од 14 сцена које су публици понудиле нешто до тада невиђено – комбинацију приче, специјалних ефеката и визуелне имагинације.
Убрзо по премијери филм је постигао међународни успех, али његова судбина осликава и рану тамну страну филмске индустрије. Због масовне пиратерије, Мелијес није остварио зараду, док су други, укључујући и Томас Едисон, профитирали приказујући неовлашћене копије у америчким биоскопима. Финансијски слом који је уследио био је тежак ударац за аутора који је поставио темеље филмске фантастике.
Упркос томе, „Пут на Месец“ је временом добио статус једног од најутицајнијих филмова свих времена. Његови иновативни ефекти, раскошна сценографија и фокус на приповедање отворили су врата развоју наративног филма какав данас познајемо. Иконична сцена у којој се ракета забија у око Месеца остала је један од најпрепознатљивијих визуелних симбола у историји кинематографије.
Додатни слој фасцинације овом филму донело је откриће ручно колороване верзије почетком деведесетих година, која је рестаурирана 2011, чиме је Мелијесова визија, макар делимично, враћена у свој првобитни сјај.
