27. novembra 1914. predveče pukovnik Živojin Bacić, komandant 13. pešadijskog puka 2. poziva, prima depešu od Vojvode Mišića. Više puta ju je pročitao, da se uveri da stvarno piše ono što vidi. A pisalo je: „Pokušajte, ako je moguće, da se održite 24 sata na položajima koje držite. Žrtvovanje vašeg puka potrebno je da bi se zaštitilo povlačenje armije.”
Položaji na kojima se Bacić zatekao sa svojim Timočanima i Krajišnicima bili su visovi oko sela Gukoš i Babajić, na planini Kamalj u blizini Ljiga. Pukovnik je izašao ispred šatora, osmotrio kote. Onda je odgovorio komandi: „Primio sam vašu naredbu i garantujem za njeno izvršenje.”
Austrougari su bili nekoliko puta nadmoćniji
Sutradan je pukovnik Bacić od rane zore osmatrao neprijatelja. Austrougari su se dobrano primakli. Oko 7 časova prema Bacićevom puku raspoređeno je čak 16 bataljona neprijateljske pešadije, 10 baterija topova i 4 eskadrona konjice. Otprilike, 10 na 1.
Srpski pukovnik je s oficirima posmatrao kako se neprijateljske jedinice razvijaju za napad. Baterije su stupile u dejstvo.
Granate su počele da padaju po srpskim položajima, da preoravaju rovove. Delovi visova zatrpavali su vojnike. Bacićevi artiljerci odgovarali su koliko su mogli, s obzirom na manjak municije. Gađali su nasigurno. Delovalo je kao da nema nikakvog učinka. Austrougarski redovi nikako da se poviju i makar malo prorede.
Od ovog trenutka počinju 24 sata, za koje vreme treba da damo otpor!
A kada je prva granata pukla, komandant je izvadio svoj sat:
– Od ovog trenutka počinju 24 sata, za koje vreme treba da damo otpor!
Njegovi vojnici su s mukom uspeli da odbiju prvi napad. Austrougari su pobegli nizbrdo, tek toliko da bi se zaustavili izvan dometa, pregrupisali i ponovo navalili. Neprijateljski topovi i dalje su bljuvali čelik, praćen pucnjavom iz pušaka. Šrapneli su leteli na sve strane, svako malo bi poneki prozujao pored glava Bacića i njegovih oficira.
Već oko 11 časova zalutalo zrno ranilo je pukovnika u ruku. Odbio je pomoć bolničara, potom i molbe podređenih da se pomeri makar malo u pozadinu.
Sam sebi je previo ruku i vratio se na prvu liniju. Komandovao je paljbom, čak i predvodio jedan juriš kojim je odbijen austrougarski napad. Timočani su u stopu sledili svog pukovnika, nijedan nije želeo da zaostane.
Novi neprijateljski napadi
U silovitom napadu neprijatelj je razbijen i nateran na povlačenje. Nastalo je zatišje. Kratko, ispostaviće se. Austrougarima su stigla pojačanja. Brzo su se pribrali i ponovo krenuli u napad. Ovog puta svom silinom po levom krilu. Položaji su se povijali pod udarom, pretila je opasnost da se cela linija raspadne.
Ubrzo se na tom mestu našao komandant Bacić. Lično je preuzeo komandu. Našao se rame uz rame vojnicima na prvoj liniji. Dograbio je pušku poginulog, nišanio, pucao ka neprijatelju vičući: – Nema odstupanja! Naredba je da pružimo otpor do poslednjeg čoveka!
Oprez i hrabrost pod sve većom vatrom
Austrougari i dalje nadiru, Timočani ih nemilice kose. Municije je sve manje. Pukovnik naređuje da se pazi na svaki metak i puca samo na sigurno. Tek kada budu u dometu, u meso, bez nepotrebnog rasipanja municije.Straha koji bi rasterali paljbom ionako više nema.
Svi su na položaju, potpuno sigurni u nameri da ne odstupe ni korak. Linije su se ustalile, ne može da ih pomeri ni besomučna artiljerijska paljba. Delovalo je kao da austrougarski komandanti tako žele da završe dan. Već se uveliko smrklo. Napadi pešadije i konjičkih eskadrona unekoliko su oslabili. Biće da se ni njima nije išlo u pogibiju po mrklom mraku.
Poslednji čas otpora i odluka o povlačenju
Posle 23 sata borbe 13. pešadijski puk 2. poziva gotovo da je poklekao. Gotovo 5 pukova Austrougara navaljivalo je na jedan srpski, znatno oslabljen. Njihovi komandanti osetili su da je to presudan trenutak. Pobeda im je bila nadohvat ruke, pa su pojačali pritisak. Ešalon za ešalonom vojnika u plavim uniformama navaljivao je prema položajima pukovnika Bacića. Ili onome što je od njih ostalo.
Poslednji oficir koji je ostao u stroju molio je pukovnika da se povuku. Pukovnik je oklevao, zagledao preživele. Konačno, izvadio je svoj sat:
– Zaista, svaki je napor izlišan. Naredite da se puk povuče!
– A vi, gospodine pukovniče?
– Ja, ne. Sada je šest sati, a dao sam reč za 24 časa. Ja ću ostati još taj 1 sat.
Poslednji čas komandanta Bacića
Preživeli oficiri i vojnici bili su uporni:
– Gospodine pukovniče, mi vas nećemo ostaviti.
Pukovnik još uporniji:
– Ja vam naređujem da se povučete pod borbom. Preuzmite komandu nad našim pukom. Izvršite naređenje!
Bacić je ostao na brdu. Nije bio sam, s njim su ostali i ordonansi, koji su ga nosili do tada. Odbili su naređenje da se povuku, želeli su da ostanu uz svog komandanta. Pa kako bude njemu, tako će i njima. Bez prestanka su sipali paljbu iz pušaka ka neprijatelju.
„Trinaesti pešadijski puk sam ja“
Nešto kasnije stigla su i prva austrougarska odeljenja. Zatekli su samo pukovnika Bacića i 2 ordonansa, okupane krvlju, okružene leševima. Bacić je uspeo da se podigne, oslanjajući se na ordonanse. Oficir koji je komandovao tim austrougarskim isturenim odeljenjem pitao je:
– Gde je 13. pešadijski puk?
Bacić je smogao snage da odgovori na nemačkom, sve kroz smešak:
– Trinaesti pešadijski puk sam ja.
Neprijateljski oficir je dodao:
– Predajte se!
Bacić je podigao revolver:
– Nije dopušteno vređati srpskog pukovnika predlažući mu da se preda!
Potom je usledila poslednja komanda:
– Paljba!
Zapucala su sva trojica.
Austrougari su odgovorili plotunom. Pali su i Bacić i ordonansi. Ispostavilo se da je pukovnik teško ranjen, ali živ. Neprijateljski oficiri naredili su da ga brzo prenesu u ambulantu. Još je disao.
Tamo je brzo stigao i austrougarski komandant. Zadivljen hrabrošću, izrazio je želju da pozdravi neprijatelja:
– Žalim što se niste predali, gospodine pukovniče!
– Ja ne žalim, gospodine!
Neka je večna slava pukovniku Baciću
Nekoliko sati docnije, pukovnik Živojin Bacić bio je mrtav. Ona 24 sata uveliko su prošla! Imena hrabrih ordonansa koji su ostali do kraja sa svojim komandantom – nažalost nisu poznata!
Austougarski general Aper naredio je da se pukovnik Bacić sahrani uz sve vojne počasti, te da mu se podigne spomenik kao protivniku dostojnom poštovanja i divljenja. Sahranjen je pored reke Ljig.
Za svoju iskazanu hrabrost, odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. Tridesetih godina 20. veka njegovo telo je preneseno u temelje nove crkve Svetog Jovana u Ljigu.
U Ljigu mu je 1992. postavljena bronzana spomen-bista. Na ljiškoj crkvi, nalazi se spomen-ploča, njemu posvećena. 2023. Bacić je proglašen počasnim građaninom Ljiga, grada koji je tako požrtvovano branio.
Večna slava komandantu Baciću!
