Премијер лига је објавила да забрањује дугине пертле и дугине капитенске траке за предстојећу сезону, наводећи да је та иницијатива изазивала више проблема него што је преносила позитивну поруку. Према наводима медија, ПЛ је прекинула сарадњу са LGBТQ+ хуманитарном организацијом Stonewall уочи предстојеће сезоне.
Као резултат тога, иницијатива „Rainbow Laces” биће укинута пред почетак кампање 2025/26, чиме се завршава осмогодишње партнерство.
Према наводима The Telegraph-а, одлука о укидању дугиних трака и пертли донета је на састанку са свих 20 капитена клубова у четвртак.
Контроверзе око дугиних трака у Премијер лиги
Прошле сезоне капитен Кристал Паласа Марк Геи добио је званичну опомену од ФА након што је на својој дугиној капитенској траци исписао „I love Jesus”.
Подсетимо се такође да је некадашњи српски репрезентативац, а сада члан француског Лиона, Немања Матић, неколико пута одбијао да носи LQBTQ+ траке и био кажњен због тога.
У међувремену, капитен Ипсвича Сем Морси није био кажњен након што је одбио да носи траку због својих верских убеђења.
Пошто његово одбијање није представљало кршење правила – за разлику од Геијеве поруке – случај је препуштен клубу, а не фудбалским властима.
Морси (33) је Британац рођен у Енглеској, који игра за Египат и по вери је муслиман, а био је једини од 20 капитена у Премијер лиги који није носио траку. Још један у низу примера када је Премијер лига поступила крајње лицемерно.
Примери Ахмедхоџића и Мазрауиа
Анел Ахмедхоџић– дефанзивац Шефилд Јунајтеда је био први капитен у седам година који је одбио да носи дугину траку, него је носио стандардну капитенску траку уместо тога. То је било у сезони 2023/2024. када је Шефилд био премијерлигаш. Он није био кажњен, али је овај потез Ахмедхоџића итекако привукао пажњу јавности.
Нусаир Мазрауи – играч Манчестер јунајтеда, који је одбио да носи јакну дугиних боја пред утакмицу, што је навело клуб да одустане од те идеје и да не носе сви играчи јакне подршке LGBTQ+.
Без двоструких аршина
Премијер лига и фудбалски клубови су дужни да балансирају између промоције истинских друштвених вредности, а не само оних „вредности“ агенди које их неуморно финансирају због агресивних промоција. Поштовања слободе вероисповести и изражавања својих ставова и право на избор мора да постоји, али без двоструких аршина и искључивости.
У коначном исходима, спорт мора остати место уједињења и поштовања, где се различитости признају, али и где се пружа простор за индивидуалне изборе и уверења. Само кроз дијалог, толеранцију и разумевање може се постићи истинска инклузија која не угрожава идентитет ни једне стране.
