„У VI веку, у Јерусалиму, на самрти Свети Сава Освећени је изрекао налог и предсказање да се икона Пресвете Богородице Млекопатитељице заједно са његовим штапом (Патерице), завешта и да се да будућем принцу са Запада који буде носио његово име и који ће, као поклоник, доћи у манастир.
Прошли су векови, а предсказање се остварило тек почетком XIII века, кад је у манастир дошао српски монах Сава.
Сваки пут кад би Свети Сава приступио на поклоњење у манастиру, свети штап Светог Саве Освећеног је падао, а икона Млекопитатељница се померала.
Како се три пута то чудо понављало, у три дана, монасима је постало јасно да је у питању испуњење вековног аманета.
Пришли су Светом Сави Српском, упознали га са пророчанством и дали му свете поклоне. Тако је први српски архиепископ на дар добио Патерице (штап) Светог Саве Јерусалимског, икону Пресвете Богородице Тројеручице, која је припадала Светом Јовану Дамаскину и икону Пресвете Богородице Млекопитатељнице.
Данас се икона Свете Богородице Млекопитатељнице чува у Кареји, икона Свете Богородице Тројеручице се налази у Хиландару, док се штап Светог Саве чува у карејској келији Бреображења, коју до данас сви зову Патерица.
Свети Сава Освећени
Свети Сава Освећени, оснивач многих манастира у Палестини и славне лавре познате по његовом имену, рођен је у селу Муталаск у Кападокији, у четвртом веку
Свети Сава подстиче од богатих и племенитих родитеља оца Јована и мајке Софије. Због неспоразума међу рођацима којима је поверено његово васпитање током службеног пута његовог оца у Александрију, са 18 година се настанио у манастиру. Ту се школовао, заволео монашки живот и замонашио. Желећи да служи Богу на неком забаченијем месту, млади монах је напустио манастир у којем је живео и отишао у Јерусалим да се поклони светим местима и посети палестинске пустиње.
У то време преподобни Јевтимије Велики се прославио на Истоку по строгом подвижничком животу. Сава је хтео да ступи у ред његових ученика, али га је Јевтимије поверио блаженом Теоктисту, брату у сујседном манастиру. Благосиљајући га, преподобни Јевтимије је прорекао да ће Сава заблистати у монашком животу, постати ктитор огромне лавре и бити славни учитељ свим палестинским пустињацима. У Теоктистивом манастиру Сава се у потпуности посветио служби Божијој и све монашке службе је прошао уз немилосрдно послушање и труд.
Сви су се дивили његовом строго врлинском животу. Једном, путујући у Александрију, срео је на путу своје родитеље, који су хтели да га одвуку од монашког живота, али су на крају попустили његовој непоколебљивој вољи. Након дванаест година проведених у манастиру, Сава је пожелео више самоће. Настанио се у пећини и тамо проводио дане и ноћи у молитви и раду. Његов рад се састојао од плетења корпи, за које му је манастир давао хлеб и воће. Тако је провео пет година, а затим отишао код преподобног Јевтимија Великог. Након упокојења овог великог подвижника, Сава је неко време живео у Јорданској пустињи, у манастиру Преподобног Герасима.
Али преподобни Сава је пожелео потпуну усамљеност како би се у потпуности предао молитви и богослужењу. Једном, заспавши после дуге молитве, у сну је видео анђела који му је указао на пећину на месту где је био пресушио поток Силоам. Када се пробудио, Сава је отишао на ово место, нашао пећину и настанио се у њој. Цео дан и већину ноћи молио се и певао псалме, једући само корење које је расло уз пећину.
Тако је Сава провео неколико година у непрестаној молитви и потпуној самоћи. Тада су му почели долазити други који су желели миран и повучен живот. Постепено, цела Силоамска долина постала је насељена пустињожитељима. Остављајући сву бригу за живот овде, полагали су наду само у Бога. Непрестано су се молили, ћутали и уздржавали, а Бог их је дивно чувао. Предања пустињожитеља пуна су примера дивног промишљања Божијег за њих: храна им слата на диван начин; ту у врелој пустињи откривен је непознат извор; пустињске звери су покорно напустиле своје јазбине у пећини коју је њихов пустињак изабрао за становање; демонске визије су прогнане силом крста.
После много година у палестинској пустињи, Сава се обрадовао што види своју мајку,која након што је остала удовица, настанила се у женском манастиру близу Јерусалима. Наследивши након њене смрти богато наследство, Сава је подигао неколико манастира и болница, основао два конака – један у Јерихону, а други при пећинама, које су већ чиниле лавру или велики манастир. Ту се сабра многа браћа, а јерусалимски патријарх постави Саву за руководитеља отшелничке породице. Поучавао је братију речима и примером, учио их кротости, смирењу, ћутању, уздању у Бога и потпуном одрицању од сопствене воље. Упокојио се тихо у својој пећини у 94. години у 533. години.
