Personalizovana medicina je medicinski model koji prilagođava dijagnostiku, lečenje i prevenciju bolesti pojedinačnom pacijentu, na osnovu njegovih genetskih, bioloških, fizioloških i okruženjskih karakteristika.
Cilj personalizovane medicine je da poboljša efikasnost, bezbednost i kvalitet zdravstvene zaštite, tako što će se izbeći nepotrebne ili štetne intervencije, a primeniti one koje su najpogodnije za određenog pacijenta.
Ova vrsta medicine se zasniva na napretku u oblastima kao što su genomika, proteomika, metabolomika, farmakogenomika i bioinformatika, koje omogućavaju detaljnu analizu molekularnih mehanizama bolesti, kao i individualnih razlika u odgovoru pacijenata na lekove i terapije. Ove informacije se koriste za identifikaciju biomarkera, koji su merljivi pokazatelji biološkog stanja ili procesa, koji mogu pomoći u postavljanju dijagnoze, prognoze, kao i u predviđanju terapijskog odgovora i praćenju ishoda lečenja.
Lekari koji se bave personalizovanom medicinom mogu biti lekari različitih specijalnosti, kao što su onkolozi, kardiolozi, endokrinolozi, neurolozi, infektolozi. Oni moraju da sarađuju sa drugim stručnjacima, kao što su genetičari, bioinformatičari, farmakolozi i biostatičari, kako bi mogli da tumače i primenjuju rezultate genomskih i drugih testova i da prilagode lečenje i prevenciju svakom pacijentu pojedinačno.
Prednosti
Personalizovana medicina ima potencijal da unapredi zdravstveni sistem na više načina. Putem personalizacije lečenja, povećaće se preciznost dijagnoze i bolest će se ranije otkriti, što će dovesti do boljeg lečenja i prevencije komplikacija.
Druga pogodnost je smanjenje troškova lečenja, tako što će se izabrati lekovi i doze koji su najprikladniji za pacijenta, na osnovu njegovog genetskog profila i metaboličkog statusa.
Uzeće se u obzir potrebe pacijenata i omogućiti njihovo aktivno učešće u odlučivanju o daljem toku terapije.
Kada zaživi personalizovana terapija, razvijaće se nove tehnologije, metode i proizvodi koji će biti prilagođeni specifičnim potrebama pacijenata.
Nedostaci
Personalizovana medicina je još uvek u razvoju i suočava se sa brojnim izazovima i ograničenjima.
Nedostatak standardizacije i validacije biomarkera i testova, može uticati na njihovu pouzdanost.
Nedovoljna dostupnost i kvalitet podataka i uzoraka, može ograničiti obim i dubinu analize i interpretacije rezultata.
Složenost i raznovrsnost oboljenja, može otežati njihovo razumevanje i klasifikaciju, kao i predviđanje terapijskog odgovora i ishoda.
Kada počne masovna primena personalizovane medicine, pojaviće se i etička, pravna i socijalna pitanja, koja se tiču zaštite privatnosti i poverljivosti podataka, informisanog pristanka i pristupačnosti ovakvog oblika lečenja.
Personalizovano lečenje u svetu
Personalizovana medicina ima potencijal da poboljša efikasnost, sigurnost i kvalitet zdravstvene zaštite, ali će se suočavati i sa brojnim izazovima i ograničenjima.
Personalizovana medicina se već praktikuje u nekim zemljama, koje su prepoznale njen potencijal i uložile u njen razvoj i primenu.
Sjedinjene Američke Države su pokrenule inicijativu Precision Medicine Initiative (PMI) 2015. godine, sa ciljem da se prikupe i analiziraju podaci o genetici, zdravlju i životnom stilu miliona Amerikanaca, kao i da se na osnovu toga razviju personalizovane terapije i prevencija za različite bolesti, posebno za rak i retke bolesti.
Kina je 2016. godine usvojila nacionalni plan za razvoj personalizovane medicine, koji obuhvata izgradnju infrastrukture, standardizaciju testova, razvoj lekova i platformi, edukaciju i saradnju sa međunarodnim partnerima. Kina je posebno zainteresovana za personalizovanu medicinu u oblasti kardiovaskularnih, metaboličkih, neuroloških i infektivnih bolesti.
Velika Britanija je 2012. godine pokrenula projekat 100.000 Genomes Project, koji ima za cilj da sekvencira i analizira genom 100.000 pacijenata sa retkim bolestima i rakom, pa da se na osnovu toga identifikuju novi biomarkeri, lekovi i terapije. Projekat je završen 2018. godine, a nastavlja se sa Genomic Medicine Service, koji nudi rutinsko genomsko testiranje u Nacionalnoj zdravstvenoj službi.
U Srbiji postoje privatne ordinacije i klinike koje se bave presonalizovanom medicinom, ali još ne postoji inicijativa za razvoj ove oblasti na nacionalnom nivou.
