Персонализована медицина је медицински модел који прилагођава дијагностику, лечење и превенцију болести појединачном пацијенту, на основу његових генетских, биолошких, физиолошких и окружењских карактеристика.
Циљ персонализоване медицине је да побољша ефикасност, безбедност и квалитет здравствене заштите, тако што ће се избећи непотребне или штетне интервенције, а применити оне које су најпогодније за одређеног пацијента.
Ова врста медицине се заснива на напретку у областима као што су геномика, протеомика, метаболомика, фармакогеномика и биоинформатика, које омогућавају детаљну анализу молекуларних механизама болести, као и индивидуалних разлика у одговору пацијената на лекове и терапије. Ове информације се користе за идентификацију биомаркера, који су мерљиви показатељи биолошког стања или процеса, који могу помоћи у постављању дијагнозе, прогнозе, као и у предвиђању терапијског одговора и праћењу исхода лечења.
Лекари који се баве персонализованом медицином могу бити лекари различитих специјалности, као што су онколози, кардиолози, ендокринолози, неуролози, инфектолози. Они морају да сарађују са другим стручњацима, као што су генетичари, биоинформатичари, фармаколози и биостатичари, како би могли да тумаче и примењују резултате геномских и других тестова и да прилагоде лечење и превенцију сваком пацијенту појединачно.
Предности
Персонализована медицина има потенцијал да унапреди здравствени систем на више начина. Путем персонализације лечења, повећаће се прецизност дијагнозе и болест ће се раније открити, што ће довести до бољег лечења и превенције компликација.
Друга погодност је смањење трошкова лечења, тако што ће се изабрати лекови и дозе који су најприкладнији за пацијента, на основу његовог генетског профила и метаболичког статуса.
Узеће се у обзир потребе пацијената и омогућити њихово активно учешће у одлучивању о даљем току терапије.
Када заживи персонализована терапија, развијаће се нове технологије, методе и производи који ће бити прилагођени специфичним потребама пацијената.
Недостаци
Персонализована медицина је још увек у развоју и суочава се са бројним изазовима и ограничењима.
Недостатак стандардизације и валидације биомаркера и тестова, може утицати на њихову поузданост.
Недовољна доступност и квалитет података и узорака, може ограничити обим и дубину анализе и интерпретације резултата.
Сложеност и разноврсност обољења, може отежати њихово разумевање и класификацију, као и предвиђање терапијског одговора и исхода.
Када почне масовна примена персонализоване медицине, појавиће се и етичка, правна и социјална питања, која се тичу заштите приватности и поверљивости података, информисаног пристанка и приступачности оваквог облика лечења.
Персонализовано лечење у свету
Персонализована медицина има потенцијал да побољша ефикасност, сигурност и квалитет здравствене заштите, али ће се суочавати и са бројним изазовима и ограничењима.
Персонализована медицина се већ практикује у неким земљама, које су препознале њен потенцијал и уложиле у њен развој и примену.
Сједињене Америчке Државе су покренуле иницијативу Precision Medicine Initiative (ПМИ) 2015. године, са циљем да се прикупе и анализирају подаци о генетици, здрављу и животном стилу милиона Американаца, као и да се на основу тога развију персонализоване терапије и превенција за различите болести, посебно за рак и ретке болести.
Кина је 2016. године усвојила национални план за развој персонализоване медицине, који обухвата изградњу инфраструктуре, стандардизацију тестова, развој лекова и платформи, едукацију и сарадњу са међународним партнерима. Кина је посебно заинтересована за персонализовану медицину у области кардиоваскуларних, метаболичких, неуролошких и инфективних болести.
Велика Британија је 2012. године покренула пројекат 100.000 Genomes Project, који има за циљ да секвенцира и анализира геном 100.000 пацијената са ретким болестима и раком, па да се на основу тога идентификују нови биомаркери, лекови и терапије. Пројекат је завршен 2018. године, а наставља се са Genomic Medicine Service, који нуди рутинско геномско тестирање у Националној здравственој служби.
У Србији постоје приватне ординације и клинике које се баве пресонализованом медицином, али још не постоји иницијатива за развој ове области на националном нивоу.
