Nemački kancelar Olaf Šolc izgubio je glasanje o poverenju u parlamentu, otvarajući put prevremenim izborima 23. februara. Šolc je raspisao glasanje u ponedeljak i očekivao je da će ga izgubiti. Ali je izračunao da je pokretanje prevremenih izbora njegova najbolja prilika da oživi svoju stranku.
Događa se otprilike dva meseca nakon pada Šolcove trostranačke koalicione vlade, zbog čega je kancelar Šolc ostao na čelu manjinske administracije. Uoči glasanja u ponedeljak, Šolc je rekao da će sada birači “odrediti politički kurs naše zemlje”, što je početak izborne kampanje koja će verovatno biti žestoka.
Međutim, gubitak glasanja o poverenju danas bio je ishod koji je Šolc želeo. Otkako je njegova trostranačka vladajuća koalicija propala u novembru, oslanjao se na potporu opozicionih konzervativaca u donošenju bilo kakvih novih zakona, čime je njegova administracija zapravo postala krajnje nestabilna.
S obzirom na posrnulo nemačko privreda, teturanje do zakazanog datuma izbora u septembru 2025. rizikovalo bi da ga biračko telo doživi neodgovornim. Šolcova Socijaldemokratska stranka (SDP) jako zaostaje u anketama. Čini se da je konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) pod Fridrihom Mercom na putu povratka u vladu. Otvarajući raspravu, Šolc je rekao da su prevremeni izbori prilika za postavljanje novog kursa za zemlju i pozvao na “velika” ulaganja, posebice u odbranu, dok je Merc rekao da će veći dug biti teret za mlađe generacije i obećao je smanjenje poreza.
‘Kamikaza potez’
Šolcovu odluku nemački tabloid Bild opisao je kao “kamikaza” potez. Ali to je generalno jedini način na koji nemačka vlada može raspustiti parlament i izazvati prevremene izbore. Mehanizam su osmislili posleratni utemeljitelji moderne Nemačke kako bi se izbegla politička nestabilnost vajmarske ere. Ovo glasanje o poverenju samo po sebi nije politička kriza. To je standardni ustavni mehanizam koji su moderni nemački kancelari upotrebili pet puta kako bi prevladali politički zastoj. Gerhard Šreder ga je primenio u dva navrata.
Međutim, postoji dublji problem unutar nemačke politike. Na površini, raspad koalicije podstakao je spor oko novca. Šolcov SDP levog centra i njegovi partneri iz Zelenih hteli su ublažiti stroga nemačka pravila o dugu za finansiranje podrške Ukrajini i ključnih infrastrukturnih projekata. To je blokirao Šolcov vlastiti ministar finansija, Kristijan Lindner, koji je vođa liberalne Slobodne demokratske stranke (FDP) koja je naklonjena biznisu i što slobodnijem tržištu, kojoj je prioritet bilo smanjenje duga.
Lindner je smenjen i koalicija se raspala. Dopisnici iz Bundestaga pišu da se sada može osetiti uzdah olakšanja u berlinskim hodnicima moći. Ali temeljni uzrok je teže rešiti. Zaostajanje nemačkog privrede, pitanje migracija te pomoć Ukrajini su temeljna pitanja koja snažno dele nemačko društvo.
Nikad više stranaka u parlamentu…
Nemački stranački politički sistem postao je fragmentiraniji, s više stranaka nego ikad u parlamentu. Novopečene političke snage takođe su radikalnije. U 2017. krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) je prvi put ušla u Bundestag osvojivši 12,6%. U 2021. stranka je pala na 10,4% podrške, no sada je prema anketama na gotovo 20%.
AfD neće ući u vladu jer s njom niko neće koalirati. Ali tada krajnja desnica gubi deo glasova koji idu dvema centrističkim strankama koje su uvek predlagale moderne nemačke kancelare. No, što je veći udeo AfD zastupnika u parlamentu, to je glavnim strankama teže formirati stabilnu vladajuću koaliciju. To je nesumnjivo bio temeljni problem koji je razdvojio Šolcovu koaliciju. Levo orijentisani socijaldemokrati i Zeleni s velikim državnim trošenjem koji pokušavaju sarađivati s liberalima slobodnog tržišta u malim saveznim državama.
Umesto da nestane nakon sledećih izbora u februaru, taj će se problem vjerovatno pogoršati. Ako krajnja desnica osvoji petinu mesta u parlamentu, nakon februara bi moglo biti još teže formirati stabilnu koaliciju između stranaka istomišljenika. Još jedna nova politička stranka takođe bi mogla ući u parlament po prvi put, antimigrantska levičarska stranka BSW, koja je dobila ime po svojoj gorljivoj marksističkoj voditeljici.
Konzervativci vode u anketama. Ali kako stvari stoje njihove su mogućnosti za koalicione partnere ograničene. Odbijaju sarađivati s krajnjom desnicom. A teško je zamisliti da bi hteli sarađivati i s BSW. Liberali slobodnog tržišta FDP možda neće ni ući u parlament, a neki konzervativci odbijaju uzeti u obzir Zelene. To ostavlja Šolcov SDP kao mogućeg partnera – iako će Šolc veerovatno biti zbačen s vlasti nakon što mu je popularnost naglo pala. Kako god izgledala sledeća vlada, čini se da je era ugodnih konsenzualnih koalicija u Nemačkoj završila.
