Чехов је своја прва дела написао да би могао да се издржава током студирања медицине. У књижевности се појавио кратким хуморескама, а затим је прешао на новеле и приповетке где се хумор полако претварао у очај.
Форма у којој је Чехов показао свој посебан таленат јесте драма богата лирским елементима и сугестијом атмосфере.
Рођен је у многобројној породици једног трговца. Отац му је био строг и батине нису биле ретка појава у његовом детињству. Међутим, оно што га је увело у свет уметности јесте мајчин ритуал читања прича њему и његовој браћи и сестеи, а поред мајке јако битна личност у његовом одрастању јесте ујак Иван који је био веома уметнички настројен.
Чехов је прву представу одгледао 1873. године и ту почиње његова очараност том врстом уметности. Ипак, свестраност и радозналост су Антона одвукле у свет медицине и он постаје лекар. Порив за помагањем другима навео га је да да све испите на Медицинском факултету у Москви, али занимљиво је то да дипломски Чехов никада није дао, па оно чувено „др“ заувек је изостало испред његовог имена.
У том периоду лекар почетник објављује своје кратке приче у једном часопису и то искључиво зарад новчане надокнаде. Убрзо су позитивне реакције на његово стваралаштво расле, тако да је дошао до своје прве објављене књиге. То се десило 1884. године и збирка је садржала шест прича.
Чехов се није потписивао, често би његове приче красили псеудоними, а један од њих је доктор који је изгубио пацијенте.
Радио је у болници, а сиромашним пацијентима није желео да наплаћује, то је познатог писца брзо одвело у беспарицу и болест.
Прва Чеховљева књига потписана његовим именом објављена је 1886. године под именом „Шарене приче“ и одушевила је московску публику.
Што се „драмске каријере“ тиче представа „Иванов“ играна по његовом тексту постала је прави хит у московском позоришту.
Баш у позоришту, Чехов је упознао и своју љубав – глумицу Олгу. Венчали су се у мају 1901, а уз љубавну срећу дошла је и свеопшта туга због напредовања пишчеве болести. Љубав са глумицом му је донела испуњење свих снова и прегршт инспирације па је на основу стварних догађаја написао познату драму „Дама с псом“.
Убрзо је наступило погоршање здравственог стања и предосећање смрти. Тако да је и у вечни живот Чехов отишао са стилом одбијајући кисеоник и наздрављајући чашом шампањца.
Иако је поживео кратко, свега 44 године, Антон Павлович Чехов за собом је оставио 17 драма, чак око 600 кратких прича и безброј поучних животних мудрости утканих у своја дела. Једна од њих у којој је сабрана сва суштина живљења гласи:
„Живот је, заправо, веома једноставна ствар, и човек треба да уложи пуно напора да га поквари.“
