Премијер Србије Милош Вучевић положио је данас венац на новооткривени споменик српској хероини Милунки Савић у Београду. Споменик се налази у општини Вождовац, у којој је Милунка Савић провела последње године живота.
Венац су, заједно са премијером, положили и министар одбране Братислав Гашић и министар културе Никола Селаковић.
У оквиру церемоније, оркестар Гарде Војске Србије интонирао је државну химну „Боже правде“, а споменик је освештао епископ Алексеј.
View this post on Instagram
Споменик је откривен уочи рођендана српске хероине
Државној церемонији откривања споменика присуствовали су и начелник Генералштаба Милан Мојсиловић, председница градске скупштине Вождовац Ивана Томић Илић, заменица градоначелника Београда Весна Видовић, државни секретар у Министарству спорта Марко Кешељ, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон, потомци Милунке Савић, велики број грађана, представника војске, цркве, ветерана…
Споменик је откривен уочи Видовдана, рођендана Милунке Савић.
Аутори споменика су Зоран Ивановић и Јелена Атанасковић.
Српска хериона Милунка Савић (1892-1973) се као добровољка борила у Балканским и Првом светском рату од 1912. до 1918. године и била је пример смелости и јунаштва.
Била је четири пута рањавана у борбама за слободу отаџбине и постала је најодликованија жена Великог рата (Првог светског рата). Носилац је седам одликовања међу којима су војничка златна Карађорђева звезда са мачевима, Златна медаља за храброст “Милош Обилић“, француска официрска Легија части…
Носилац је споменица ослободилачких ратова
Носилац је и споменица ослободилачких ратова од 1912. до 1913. године, албанске споменице, као и споменице ратова за ослобођење и уједињење. Такође је понела британски орден светог Мајкла, као и руски орден светог Ђорђа Победоносца.
Одликовања недостижна многим војницима добила је јер је била изузетно прецизан бомбаш и успешан јуришник – а касније и командант.
У бици на Црној реци заробила је 23 бугарска војника, али их није убијала, јер се, како је говорила, борила за живот, а не за убијање непријатеља. Ова храбра и правична жена изазивала је дивљење савезничких војника у чијим редовима није било жена.
Живела је скромно
После Великог рата, Милунка Савић радила је у Босни и Херцеговини различите послове – била је куварица, затим болничарка, а радила је и као фабрички радник на прегледању војних униформи. 1923. године удала се у Београду за Вељка Глигоровића, кога је упознала у Мостару, где је била предложена за почасног директора мостарског затвора. Са Глигоровићем је добила кћерку Милену.
Поред Милене, имала је још три ћерке – Вишњу, Радмилу и Зорку – које је усвојила и сама их подигла, с обзиром да је брак са Глигоровићем био кратког века.
Захваљујући помоћи сабораца, 1929. године успела је да се запосли као чистачица у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део радног века. Осам година касније је унапређена – постала је чистачица канцеларије директора банке. Иако никада није превише добро живела, поред своје деце, Милунка Савић је успела да ишколује још око 30 деце из села Копривница.
Након Другог светског рата радила је као чистачица у београдским кафанама. 1945. године коначно је добила пензију, а 1972. од града Београда, а на иницијативу Пека Дапчевића, некадашњег начелника Генералштаба Југословенске народне армије, добија и мали стан на четвртом спрату у згради која није имала лифт. У овом стану је наредне године и умрла, у 84. години.
Посмртни остаци Милунке Савић сахрањени су у Алеји великана на Новом гробљу 10. новембра 2013. године.
Њено јунаштво поштовали су адмирал Емил Гепрат, генерали Морис Сарај, Франше д`Епере, престолонаследник Александар Карађорђевић, војвода Живојин Мишић.