Откупна цена малине у току сезоне могла би да буде увећана јер је према првим проценама овогодишњи род практично преполовљен.
Ово је укратко закључак последњег састанка коме су, на позив министра пољопривреде Александра Мартиновића, присуствовали представници Удружења произвођача малине „Виламет” и неколико већих откупљивача.
Ове године је род подбацио
Мартиновић је рекао да је род малине ове године подбацио, према неким показатељима чак и за 50 одсто, и да је реално да дође до повећања цене. – Било је различитих цена у оптицају, 300, 350 и 400 динара. Није реално да ја сад излазим са неким конкретним цифрама – истакао је Мартиновић.
Колико ће бити виша још није познато и могло би само да се нагађа јер зависи од бројних фактора, а како „Политика” сазнаје од саговорника добро упућеног у стање на тржишту, пре свега ће зависити од цене коју ће понудити Украјинци.
Извозна цена малине је 5,5 евра
Међу произвођачима помиње се да је извозна цена домаће малине 5,5 евра и да због тога очекују бољи третман од стране откупљивача од тренутно понуђених 250 динара за килограм тог воћа. Међутим, саговорник листа „Политика“ каже да су ово чисте спекулације јер уговори још нису финализовани а питање је и колико ће их страни купци поштовати.
Нема још јасних назнака колика ће бити крајња цена. У реалности део робе ће се можда и продати по нешто вишим ценама све до августа, док Украјинци не изађу са својом ценом.
А после зашто би неко куповао од нас када може да прође јефтиније – истиче овај познавалац светског тржишта и напомиње да се већ дуго у овом послу са страним купцима све своди на то како преко нелојалне конкуренције „убити” цену српске малине, која је најквалитетнија, а цео систем најбоље организован.
Битан фактор су трошкови рада у малињацима
Сматра да ће будућност домаћег малинарства и продатих количина у иностранству зависити највише колико ће конкуренција имати мање трошкове рада у малињацима. Како каже, ми смо изгубили тај главни адут – јефтину радну снагу јер две трећине износа одлази на људски рад (припремни радови, трошкове берача…).
Ако је у Молдавији, како сазнајемо, тренутна откупна цена 1,3 евра а дневница берача 17 евра (код нас 50) калкулација је јасна.
Са Украјином, која је у ванредној, ратној ситуацији, још је горе. Они узгајају полку и полану, продају је Пољацима а онда се то даље реекспортује.
Њихови трошкови су практично нула за репроматеријал, пуштају да малина расте, оберу то што могу и задовољни су практично шта год да продају – објашњава и истиче да су велике заблуде и да хладњачари у Србији имају огромне зараде, јер се из финансијских извештаја, јавно доступних, може видети да су профитне стопе у овом сектору од 1,5 до пет одсто.
Осећа се мањак на тржишту
Према речима саговорника листа „Политика“, многи хладњачари у Србији су у лошој финансијској ситуацији па тако зависи колико ће моћи да плате малину ове године. Напомиње да је некима од њих и ова цена висока.
Сматра да, ако се размишља о перспективи малинарстава у Србији, требало би понудити нешто виши износ произвођачима јер у супротном малине следеће године неће бити. Већ сада се мањак и те како осећа на тржишту, рекао је он.
И министар Мартиновић истакао је да малине једноставно нема у очекиваним количинама, тако да је реално да дође до кориговања цене навише. Колико ће то бити морамо видети имајући у виду и кретање цене малине на европском тржишту пошто нисмо ми једини који се баве производњом овог воћа, рекао је Мартиновић.
Првобитни договор је био да цена буде 250 динара по килограму
Како каже, првобитни договор је био да почетна цена буде 250 динара за килограм малине, а с обзиром на то да је овогодишњи принос прилично лош, не само у Србији већ и у Пољској и Украјини, реално је да у наредном периоду дође до повећања цене малине. – Економски индикатори постоје и ми ћемо у току следеће седмице организовати још један састанак у Ариљу.
Видећемо какве су цене на европском тржишту и онда ћемо поново отворити ту тему која је важна, пре свега за произвођаче и да видимо да ли постоји простор да се та почетна откупна цена повећа – рекао је Мартиновић, а преноси Танјуг.
Малинарство није само грана привреде
Он је рекао да више од 50 одсто малине која се убере у Србији иде у извоз и да се налазимо у европској и светској арени у којој се то воће продаје, као и да је незахвално у овом тренутку говорити о конкретној цени.
Малинарство за Владу Србије није само грана привреде. За нас је то и демографија и безбедност.
Чињеница да се малина производи у западној Србији, да се наслањамо на Босну и Херцеговину, за нас малинарство представља једну стратешку грану пољопривреде и настојање државе да задржи младе људе на селу, у Ариљу, Ивањици, Пожеги, да не иду сви у Београд и да нам се не испразни овај део земље – рекао је је министар.
