Почетна » Наука » Од амбалаже до козметике: Шта сваки родитељ треба да зна о хемикалијама које се налазе у производима од пластике?

Рана изложеност пластици повезана са гојазношћу, неплодношћу и можданим проблемима

Од амбалаже до козметике: Шта сваки родитељ треба да зна о хемикалијама које се налазе у производима од пластике?

Ново истраживање показује да хемикалије у уобичајеним пластикама могу изазвати здравствене проблеме који трају целог живота. Контакт са овим супстанцама у раном детињству повезан је са гојазношћу, неплодношћу па чак и когнитивним проблемима.

Научници истичу да мале промене у стилу живота могу помоћи, али да би се обезбедила дугорочна заштита потребна је одважна међународна акција.

Растуће забринутост због изложености пластици у раном детињству

Контакт деце са хемикалијама које се користе у свакодневним пластичним производима носи значајне здравствене ризике који могу трајати у одраслом добу, тврде стручњаци са NYU Langone Health.

Ово закључење произилази из обимне ревизије стотина недавних студија објављених у часопису The Lancet Child & Adolescent Health.

Докази који повезују пластичне хемикалије са болестима

У новој анализи, истраживачи су сажели деценије рада које показују да додаци често уграђивани у индустријске и кућне пластике могу повећати ризик од болести и инвалидитета, посебно када је изложеност присутна у раном детињству.

Ревизија истиче три главне групе хемикалија: фталате, који повећавају флексибилност пластике, бисфеноле, који дају чврстоћу пластичним производима, и перфлуороалкилне супстанце (PFAS), које чине производе отпорним на топлоту и воду.

Студије су пратиле хиљаде трудница, фетуса и деце, а налази повезују ове хемикалије са дугорочним здравственим проблемима као што су срчане болести, гојазност, неплодност и астма.

„Наши резултати указују на улогу пластике у раним узроцима многих хроничних болести које одјекују у адолесценцији и одраслом добу,“ рекао је водећи аутор студије и педијатар Леонардо Трасанд, MD, MPP. „Ако желимо да деца остану здрава и живе дуже, морамо озбиљно да ограничимо употребу ових материјала,“ додао је Трасанд, професор педијатрије на NYU Grossman School of Medicine.

Како производи које свакодневно користимо ослобађају штетне хемикалије?

Трасанд напомиње да се ове хемикалије налазе у широком спектру потрошачких предмета, укључујући амбалажу за храну, козметику па чак и папирне рачуне. Истраживања показују да када се пластика користи више пута, загрева или излаже одређеним третманима, може ослобађати микропластичне честице и наночестице које се касније уносе у тело.

Студије такође показују да хемикалије из пластике могу стимулисати претерани имуни одговор (упалу) у телу и ометати хормоне који регулишу основне биолошке функције. Научници верују да ове супстанце могу утицати и на развој мозга, а многе студије повезују рану изложеност са смањењем IK-а и поремећајима као што су аутизам и поремећај пажње са хиперактивношћу (ADHD).

Кораци које породице могу предузети да смање изложеност

Поред идентификовања ризика, ревизија у Lancet-u наводи стратегије за смањење употребе пластике и заштиту јавног здравља.

„Постоје безбедни, једноставни кораци које родитељи могу предузети да ограниче изложеност деце пластици без великог трошка,“ рекао је Трасанд, директор Одељења за еколошку педијатрију и Центра за истраживање еколошких опасности у NYU Langone Health.

Он препоручује замену пластичних кутија за храну стакленим или од нерђајућег челика и избегавање загревања или прања пластичних предмета у машини за судове.

Трасанд такође наглашава улогу педијатара и здравствених радника у помагању породицама да доносе информисане одлуке. Он охрабрује клиничаре да сарађују са школама и заједницама у образовању деце и тинејџера о потенцијалним штетама од пластике.

Политичка решења и глобална акција

На регулаторном нивоу, аутори се залажу за строжија правила усмерена на смањење непотребне употребе пластике, посебно у заједницама са нижим примањима које већ имају значајне здравствене неједнакости.

Ревизија долази у контексту последњих рунди преговора о Глобалном споразуму о пластици УН-а у Женеви. Овај споразум има за циљ смањење светског загађења пластиком, а више од 100 земаља подржава обавезна ограничења производње.

Трасанд каже да налази ревизије подупиру потребу за снажним глобалним споразумом који штити животну средину и људско здравље. Он истиче да је иако се економска важност пластичне индустрије често наводи као препрека новим политикама, финансијски терет по здравље је огроман, а његов тим процењује да у САД-у износи око 250 милијарди долара годишње.

Улога пластике у медицини

Глобални споразум о пластици биће кључна тема на NYU Langone Health Симпозијуму 2025: Пластика, људско здравље и решења. Стручњаци ће говорити о најновијим истраживањима о микропластици, недавним политичким развојима и значају регулаторних мера у решавању овог растућег јавноздравственог проблема.

Иако ревизија истиче ризике повезане са употребом пластике, аутори наглашавају да је овај материјал и даље незамењив у многим медицинским применама. Пластика се користи у апаратима као што су респиратори и сонде за храњење превремено рођене деце, небулајзери за децу са астмом и маске за смањење ширења заразних болести.

Истраживачи напомињу да налази не доводе у питање вредност пластике у здравству, већ упућују на њену непотребну употребу у свакодневним производима.

Извор: The Lancet Child & Adolescent Health, Sci Tech Daily

Превод и припрема: Редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.