Метју Бенам је дипломирао физику на Оксфорду, обогатио се клађењем, а затим купио нижелигаша Брентфорд и, захваљујући посебном начину куповине играча, одвео га до Премијер лиге.
Да бисмо започели причу о Метју Бенаму, власнику фудбалских клубова Брентфорд и Мидтјиланд, споменућемо два филма. Један је „Казино“ редитеља Мартина Скорсезеа, а други „Игра победника“ редитеља Бенета Милера. Оба су снимљена по истинитим причама, што значи да су ликови који се у њима појављују заиста постојали. У филму „Казино“ главни лик је Сем Ротштајн (глуми га Роберт Де Ниро) којем је шездесетих и седамдесетих година прошлог века поверено вођење једне од највећих казина у Лас Вегасу – Танџир.
Ротштајн је тај посао добио, између осталог, зато што је био дугогодишњи професионални кладионичар. У филму „Игра победника“ главни лик је Били Бин (глуми га Бред Пит), не тако успешан бивши играч бејзбола, али веома успешан спортски генерални менаџер који је захваљујући довођењу потцењених играча на основу статистичке анализе, са екипом Оукланд Атлетикса 2002. године остварио до тада незабележен низ од 20 победа заредом у америчкој професионалној бејзбол лиги.
Разлог за помињање Ротштајна и Бина је у томе што Метју Бенам на одређен начин обједињује њих обојицу. Он је, наиме, дугогодишњи професионални кладионичар који је постао предузетник, власник два кладионичарска бренда и власник два фудбалска клуба – данског Мидтјиланда и енглеског Брентфорда.
Метју Бенам је био потпредседник Банке Америке, дао је 2001. године отказ да би 2004. постао професионални кладионичар, на чему се обогатио.
Причу о Метју Бенаму и Брентфорду могли бисмо убројати у оне романтичарске фудбалске приче. Бенам никако није стереотипни власник клуба који клубску зараду и бренд користи за личну корист, већ је реч о дугогодишњем обожаватељу и навијачу клуба. Наиме, Бенам је своју прву утакмицу Брентфорда гледао још 1979. године, као 11-годишњак, и од тада па све до данас је горљиви навијач клуба. Када је прошлог лета Брентфорд победио Свонзи у доигравању за улазак у Премијер лигу, Бенам је вероватно био најсрећнија особа на свету јер ће коначно свој клуб, за који навија више од четрдесет година, гледати у најатрактивнијој лиги света.
Брентфорду је то уједно био и први улазак у Премијер лигу после 74 године, а велике заслуге за стрељовити успон припадају управо Бенаму. Почетком 2000-их већинско власништво Брентфорда било је у рукама британског бизнисмена Рона Ноадеса. Године 2001. основана је навијачка фондација „Бис Јунајтед“ чији је план био смањити клубске оперативне трошкове и с временом преузети власништво над самим клубом. Када се 2005. године указала прилика за откуп власништва у износу од 4,5 милиона фунти, „Бис Јунајтед“ од навијача је почео да прикупља донације. Међутим, нешто новца је још увек недостајало па су тадашњи клубски председник Грег Дајк и председник „Бис Јунајтед“-а Брајан Бергесс састали се са једним навијачем. Његово име било је Метју Бенам.
Након дипломе из физике стечене на Оксфорду 1989. године, Бенама је радни век одвео у корпорацију Банка Америке, где се задржао 12 година. У тој компанији бавио се финансијама и напредовао све до титуле потпредседника. Године 2001. одлучује да напусти корпорацију и запошљава се у спортској кладионичарској фирми „Премијер Бет“, где захваљујући раније стеченом знању о финансијама добија посао асистента у одељењу за развој модела клађења који предвиђају исходе спортских догађаја засноване на детаљној анализи. Тамо се задржава две године и у том периоду постаје професионални спортски кладионичар.
Године 2004. спортским клађењем зарађује милионе, а негде у то време навијачка фондација „Бис Јунајтед“ креће у акцију преузимања власништва над Брентфордом. Иако су сами навијачи успели да прикупе велики део поменутих 4,5 милиона фунти потребних за откуп власништва над клубом, управо је Бенам одиграо кључну улогу када је навијачкој фондацији одлучио да позајми пола милиона фунти (без камате) како би у јануару 2006. године Брентфорд постао први лондонски клуб чији су већински власници његови навијачи.
Бенамова улога у клубу расла је из године у годину, а лето 2009. постигнут је нови договор по којем ће Бенам годишње улагати милион фунти за оперативне трошкове у замену за 35 одсто удела и могућност откупа већинског власништва до 2014. године. Сезону 2009/10 Брентфорд је одиграо прилично снажно, завршивши је на деветом месту треће лиге. Следећа сезона у мислима навијача остала је запамћена пре свега због ФА купа у којем је Брентфорд стигао до четвртог кола, при чему је елиминисао Евертон.
У марту 2011. године Бенам је пристао да улаже по милион фунти у клуб најмање за следеће три сезоне, а у то време је полако почело са реорганизацијом и реструктурирањем људства у клубу, пре свега тренерског особља. По завршетку сезоне, у јуну 2012. године Метју Бенам постаје већински власник Брентфорда са уделом од 96 одсто, а том приликом је изјавио: „Моја преданост овом клубу је стопостотна. Намера ми је да обезбедим апсолутну бригу о клубу, а фондација ‘Бис Јунајтед’ ће и даље играти важну улогу у његовој оперативној структури.“
Последњег дана сезоне 2012/13. Брентфорд је у доигравању био на корак од уласка у Чемпионшип (најјача енглеска фудбалска лига одмах иза Премијер лиге), али је на свом Грифин Парку изгубио од Донкастер Роверса. Од средине октобра наредне сезоне Брентфорд је ушао у до тада незабележени низ од 19 утакмица без пораза, што им је на крају обезбедило друго место у Трећој лиги и аутоматски пласман у Чемпионшип без потребе за доигравањем. Управо је у тој сезони, почетком 2014. године, Бенам постао стопостотни власник Брентфорда, а његово континуирано финансијско улагање показало се кључним за клуб који је 2007. године играо у Трећој лиги, да би до 2014. стигао до Чемпионшипа и коначно 2021. године до Премијер лиге.
У својој првој сезони у Чемпионшипу још од сезоне 1992/93, Брентфорд је завршио на изненађујућем петом месту, али је у доигравању за Премијер лигу поражен од Мидлзброа. Убрзо је уследила нова реорганизација менаџмента и структуре клуба, због чега је дугогодишњи тренер, а касније и спортски директор, Марк Варбертон био приморан да оде.
Након пар сезона стагнације у Чемпионшипу – иако никако не неуспеха, с обзиром на то да је Брентфорд све те сезоне завршавао међу десет најбоље пласираних клубова у лиги – Метју Бенам је дошао до закључка да клуб неће успети зато што једноставно не може да надмаши финансијске понуде других (богатијих) клубова за квалитетне играче, већ их мора паметније „надмудрити“. И ту у причу улази оно што је бејзболски менаџер Били Бин са почетка текста успешно радио у Оукланду.
Према моделу статистичке анализе и регрутовања заснованом на бројним факторима, који укључују разне податке појединачног играча – попут броја улазака у дуеле током утакмице, удараца ка голу, скокова главом, броја тачних додавања или пређених километара (енглески израз за овај облик пословања је „moneyball“) – Бенам и његов тим кренули су у детаљно истраживање потцењених талената, а затим их продавали за много веће износе.
Тако су у Брентфорду у последњих пар сезона играли фудбалери као што су Оли Воткинс (продат за 33 милиона фунти), Саид Бенрахма (25 милиона фунти), Нил Мапај (25 милиона фунти) и Крис Мефам (12 милиона фунти). Сви они играју или су играли у премијерлигашким клубовима након што су у Брентфорду откривени као велики таленти и потенцијалне звезде.
Међутим, Метју Бенам није власник само Брентфорда, већ је 2014. године постао већински власник и данског фудбалског клуба Мидтјиланд. Након преузимања власништва над тим клубом, Бенам је наставио да улаже новац, истовремено водећи се идентичном статистичком анализом као што ће касније применити у Брентфорду. На неки начин, Мидтјиланд је био своје врсте тест за оно што ће уследити у клубу из западног Лондона.
Управо такав начин вођења клуба, односно довођење практично непознатих играча чији су статистички подаци ишли у прилог Мидтјиланду, довео је до тога да клуб први пут у својој историји освоји Данску Суперлигу. То се догодило у првој сезони Бенама као власника. Освајањем лиге, овај дански клуб добио је прилику за играње квалификација за Лигу шампиона, најјаче клубско фудбалско такмичење на свету, а те сезоне у Лиги Европе стигли су до шеснаестине финала.
Укупно, у седам година колико је Бенам власник, Мидтјиланд је до сада три пута био првак, а две сезоне је завршио на другом месту. Иако се у јавности ретко појављује и готово никада не даје интервјуе, Бенам је ипак јавно признао да му се не свиђа израз „moneyball“ јер сматра да се често погрешно користи и да је неприхваћен. Такође је негирао своју опсесивност статистичким подацима и увек је инсистирао на томе да су статистика и анализа само један мали точак великог механизма званог „клубска политика“, а да је за успех Мидтјиланда, а касније и Брентфорда, такође заслужан и фактор среће.
„Врло је примамљиво рећи да је Мидтјиланд успео због наше иновативности, али морамо бити искрени и рећи да смо заиста имали и велику дозу среће. За већину играча које смо довели у клуб у последњих 16 месеци, испоставило се да су одлични и да су се уклопили у систем игре. Међутим, без обзира на то колико детаљну анализу и истраживање направиш, увек добијеш пар промашаја“, изјавио је у једном интервјуу.
Пре него што је постао власник два фудбалска клуба, Метју Бенам се бавио професионалним клађењем. У том послу био је толико успешан да је основао познату британску кладионицу „Мечбук“ коју милиони људи користе да би се кладили на разне спортове (фудбал, кошарка, тенис, бејзбол, голф, хокеј, коњске трке), али и на догађаје као што су политички избори. Кладионица „Мечбук“ у својој понуди има и онлајн казино и разне виртуелне спортове. Другим речима, све оно што је потребно да се новац из вашег џепа, у само пар кликова и искључиво вашом вољом, нађе на Бенамовом рачуну.
Поред кладионице, Бенам је основао и компанију „Смартоддс“, фирму која својим клијентима нуди детаљна истраживања и анализе разних спортских догађаја. Поред анализе за боље клађење, услуге „Смартоддс“-а користе и најмање два велика фудбалска клуба (клубови нису именовани на службеној страници компаније) у сегменту статистике и аналитичких података младих, још увек непознатих играча, које би могли довести у своје редове по истом принципу и политици какву Брентфорд примењује већ годинама.
Када су у доигравању играчи Брентфорда победили са 2:0 против Свонзија и тако први пут после 74 године ушли у Премијер лигу, цео стадион је викао Бенамово име – „There is only one Benham“ („Постоји само један Бенам“) – што само говори колико су навијачи свесни улоге Метју Бенама у њиховом клубу и колико је он као власник допринео уздизању Брентфорда као бренда.
Иако је скромна особа која под сваку цену избегава светла рефлектора, тог дана на Вемблију и Бенам је виђен како слави на терену са осталим играчима, тренерима, спортским директором Расмусом Анкерсеном и председником Клифом Крауном. Том приликом, дефанзивац и капитен клуба Понтус Јансон на свом профилу на друштвеној мрежи Твитер написао је:
„Ово је човек који заслужује сваку похвалу за све што је урадио за наш клуб. Ово је невероватно путовање и изузетно сам захвалан што га познајем и што од њега свакодневно учим.“
Несумњиво, Метју Бенам је већ сада жива легенда Брентфорда, клуба који тренутно вреди око 300 милиона долара, а остаје да се види колико дуго ће се Брентфорд задржати у најелитнијој лиги света и какав ће траг оставити у историји фудбала.
