У новој епизоди емисије „Компас“ гост је био истакнути српски историчар др Немања Девић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду. Девић, рођен 25. августа 1989. године у Смедеревској Паланци, један је од најмлађих и најплодотворнијих истраживача савремене српске историје.
Немањин плодан рад
Дипломирао је и мастерирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а докторску дисертацију „Партизански покрет у Србији 1941–1944“ одбранио је 2020. године под менторством проф. др Мире Радојевић. Запослен је у Институту за савремену историју од 2018. године и до сада је објавио више од двадесет научних радова и више монографија. Према подацима Министарства науке, 2023. године сврстан је у 10% најуспешнијих истраживача у Србији.
У разговору за „Компас“ Девић је са уредницима емисије отворио бројна питања везана за једно од најсложенијих раздобља наше прошлости — период Другог светског рата и првих година комунистичке власти. Повод је била годишњица окончања рата, али и потреба да се, након осам деценија, што прецизније реконструишу историјски догађаји и улоге појединаца.
У емисији је разматрано колико је данас могуће ослободити се идеолошких наслеђа која су деценијама обликовала званичну историографију, као и да ли савремена истраживања нуде објективнију слику односа између партизана и четника. Посебна пажња посвећена је личностима чије улоге и даље изазивају расправе — Милану Недићу, Слободану Пенезићу Крцуну, Дражи Михајловићу, Павлу Ђуришићу и Николи Калабићу.
Ко је био Никола Калабић?
Говорећи о Калабићу, теми којом се научно бавио, Девић је настојао да прикаже шире контексте: ко је Калабић био пре рата, како је живот једног геометра постао симбол граница између идеологије и историје, као и шта представља његова улога 1941. године. Посебно је било речи о последњем периоду рата, 1945. години, када се укрштају митови о јунаштву, издаји и трагичним судбинама главних актера.
Током разговора отворене су и теме комунистичке репресије, броја жртава и некажњених злочина, као и питања шта се данас може пронаћи у државним архивима Србије. Девић је говорио о томе у којој мери су архивска сведочанства доступна истраживачима и да ли она омогућавају јасније сагледавање односа између партизана и четника.
Која је била улога СПЦ у време комунизма?
У емисији је размотрена и улога Српске православне цркве у периоду атеистичког режима — да ли је била само чувар сећања или и важан фактор у лечењу ратних и поратних рана. Закључно, анализирана је и веза између трагичних збивања средином XX века и ратова деведесетих, те у којој мери су недорађене историјске теме утицале на касније друштвене потресе.
Др Немања Девић, добитник награда „Драгиша Кашиковић“ и „Димитрије Богдановић“, аутор више монографија и изложби, још једном је у „Компасу“ представио историју као живац друштва — као простор у којем се боримо да разумемо прошлост како бисмо боље разумели садашњост.
