Немачка ауто индустрија бележи пад након година огромних прихода. Иако компаније попут BMW-а и даље добро зарађују, будућност доноси велике изазове.
Нови потрес у немачкој ауто-индустрији – сада је и BMW на реду. Минхенски произвођач аутомобила мора да се помири с падом профита за прошлу финансијску 2024. годину. Након опорезивања, компанија је зарадила 7,7 милијарди евра, пише Дојче веле.
То звучи много, али представља пад од 37 одсто у поређењу с претходном годином. И то је већ други велики пад. Поред слабије продаје у Кини, у Минхену се суочавају и са проблемима са кочницама које је испоручивао добављач Континентал.
Продаја је такође претрпела значајан пад: 142 милијарде евра представља минус од 8,4 одсто. Ипак, у текућој години, BMW очекује повећану потражњу. Упркос „изазовној“ ситуацији и недавним повећањима царина од стране САД, предстојећи приход пре опорезивања требало би да се врати на ниво из 2024. године. BMW није изнео прогнозу за профит након опорезивања.
Дубока криза?
БМВ није једини коме пада профит. И друга два велика немачка аутомобилска концерна, Фолксваген и Мерцедес-Бенц, пријавили су сличан пад. Фолксваген бележи пад од 31 одсто (12,4 милијарде евра), а Мерцедес од 28 одсто (10,4 милијарде евра). И они се жале, између осталог, на тешко пословно окружење у Кини.
Да ли су немачки произвођачи аутомобила у дубокој кризи? То зависи од тога из које перспективе се посматра: из перспективе новца или будућности.
Да би се правилно проценила финансијска ситуација, потребно је проширити поглед. Тренутне резултате не треба поредити само с последњих неколико година, објашњава стручњак за индустрију аутомобила Френк Швопе, који предаје на Високој школи за мала и средња предузећа у Келну и Хановеру.
„Тренутно видимо нормализацију након посебне ситуације са профитима који нису били познати до сада. Након првог пада изазваног пандемијом короне 2020, у наредним годинама – нарочито због несташице чипова и возила – готово да није било попуста и дошло је до померања ка скупљим моделима“, објашњава Швопе. „То је произвођачима попут Фолксвагена, Мерцедеса или BMW-а донело изузетно високе марже, које иначе нису биле могуће“.
То се може видети и у бројкама BMW-а: досадашњи рекордни профит од 18,6 милијарди евра забележен је 2022. године. У 2021. и 2023. био је већи од 12 милијарди евра. У поређењу с тим, тренутни резултат изгледа лоше.
Међутим, пре него што су те три посебне године промениле мерило, стари рекордни профит из 2017. године износио је 8,7 милијарди. Чак и ако се узме у обзир инфлација, тренутни резултат од 7,7 милијарди више не изгледа толико лоше.
Швопе се слаже с тим: „Тренутни бројеви у ствари нису лоши. Само изгледају лоше у поређењу с посебним годинама“.
Зато не жели да говори о кризи.
„Наравно, све зависи како дефинишете кризу. Ја ту више мислим на време када је, на пример, Фолксваген био у губицима“. У сваком случају, тренутне бројке нису разлог за кукање.
Изазовна времена
То, међутим, није разлог за опуштање, јер времена су изазовна и произвођачи имају оправдане „бриге због могуће кризе и требало би на време да прилагоде своје структуре“, каже Швопе.
Фолксваген већ ради на томе: између осталог, до 2030. године планира да укине готово свако четврто радно место у главном погону у Немачкој. Мерцедес такође планира да у наредним годинама смањи трошкове за неколико милијарди евра и најављује програм отпремнина.
А листа се наставља: у Поршеу је на удару 1.900 радних места, у Форду у Немачкој 2.900. И добављачи такође планирају да смање или укину радна места: Бош, Шефлер, ЗФ, Континентал, ТисенКруп – то су само неки од њих.
Та забринутост одражава се и на расположење у ауто-индустрији. И то је лоше, посебно кад се узму у обзир добављачи. Индекс пословне климе за ауто-индустрију, који је објавио Минхенски Ифо институт, тренутно је дубоко у минусу, са 35 поена. Код BMW-а је ситуација нешто другачија: број стално запослених у последње време незнатно је повећан.
И консултантска фирма „Аликс partners“ оцењује да је глобална ауто-индустрија посебно погођена променама. Највећи проблеми су поремећени ланци снабдевања, растући трошкови материјала и све веће несигурности у међународним трговинским односима – ово последње пре свега због царинских планова америчког председника Доналда Трампа.
Фактор Кина
На све то долазе релативно високи трошкови радне снаге и енергије. И наравно – ту је и Кина. С једне стране је то највеће тржиште на свету, које је дуго обезбеђивало брз раст и високе профите, а с друге – постаје све теже. Такође, конкуренција из Кине постаје све јача, нарочито у све важнијем сектору електромобилности.
Електромобилност такође је проблем. Још увек електрична возила чине само релативно мали удео у продаји, а паралелна производња возила с моторима са унутрашњим сагоревањем, хибридних и и електричних возила чини ствари много компликованијим. Притом код већине произвођача продаја електричних возила не напредује довољно брзо. BMW је ту много бољи него други немачки произвођачи и прошле године знатно је повећао продају, али продаја 427.000 електричних возила још увек није ни петина укупне производње.
Па ипак, BMW то сматра најважнијим покретачем раста. Додатни подстицај требало би да дође са новом серијом. Прво возило из серије биће у производњи до краја 2025. године. BMW је прошле године на то потрошио много новца. За истраживање и развој, концерн је потрошио укупно 18 милијарди евра.
