Док генетика игра улогу, низ услова животне средине и начина живота може имати већи утицај на ризик од преране смрти, показала је најновија студија.
Британски истраживачи користили су из биобанке податке скоро пола милиона да би проценили утицај 164 еколошка и генетска фактора ризика за 22 главне болести повезане са старењем и превременом смрћу.
Користили су јединствену меру старења да прате колико брзо људи старе користећи нивое протеина у крви. Ово им је омогућило да повежу факторе животне средине или изложеност која предвиђају рану смртност са биолошким старењем.
Идентификовали су 25 фактора животне средине који утичу на сат старења, укључујући колико често особа једе сир, колико често се осећа „ситом“ и колико лако нечија кожа преплане.
The study found that out of 25 independent environmental factors identified, smoking, socioeconomic status, physical activity, and living conditions had the most impact on mortality and biological ageing.
See what Professor Cornelia van Duijn, senior author of the paper said👇 pic.twitter.com/lCjKX8THN9
— Oxford Population Health (OxPop) (@Oxford_NDPH) February 19, 2025
Од тих 25, идентификовали су четири која су имала највећи утицај на смртност и биолошко старење, више од гена:
Пушење – водећи је узрок смрти и повећава ризик од многих озбиљних болести.
Друштвено-економски статус – људи са нижим приходима и нивоом образовања имају тенденцију да имају краћи животни век због фактора као што су ограничен приступ здравственој заштити и лошије здравствено понашање.
Недостатак физичке активности – ово је повезано са повећаном смртношћу јер значајно повећава ризик од развоја хроничних болести као што су болести срца, мождани удар, дијабетес типа 2, одређени карциноми и деменција.
Услови живота –значајно утичу на стопу морталитета утичући на приступ здравственој заштити, изложеност опасностима по животну средину, избор начина живота и свеукупни ниво стреса.
Открили су да су фактори животне средине скоро 10 пута важнији од генетских фактора. Фактори животне средине објашњавају 17 процената варијација у ризику од смрти, у поређењу са мање од два процента објашњених генетском предиспозицијом.
Такође су открили да излагање у раном животу, укључујући телесну тежину у доби од 10 година, утиче на старење и ризик од преране смрти 30 до 80 година касније. Фактор ризика за рану изложеност је и тај да ли је мајка пушила у време рођења, пренео је портал „Кликс“.
Изложеност животној средини имала је већи утицај на болести плућа, срца и јетре, док је генетски ризик доминирао за деменцију и рак дојке.