Никада није постојала шанса да ће амерички човек у ФИФА, светском управљачком телу фудбала, урадити праву ствар и одложити Светско првенство. Нити да ће одузети САД и Канади право домаћинства након њиховог напада на Иран.
Председник ФИФА, Ђани Инфантино, ради оно што је исправно за његов спорт, његове „акционаре“, а послушни спортски медији помоћи ће у највећој спортској операцији прања имиџа икада.
Спортски медији, без бунде и без доњег веша
Термин „фанбојеви/фангрлс са лаптоповима“ приписује се нашем бившем госту Capital Sports-а, ирском новинару Полу Кимиџу. Бивши професионални бициклиста, отворено је иступио и овековечио своју животну исповест у вези недозвољних супстанци у свету бициклизма у књизи Rough Ride, до данас најбољој спортској књизи икада написаној.
Његова мета су новинари са акредитацијама и поклонима, очајни да буду фаворизовани, толико опчињени звездама о којима извештавају да ниједан злочин или прекршај не може бити поменут како не би замаглио лажна, бљештава светла светске фудбалске позорнице.
Новинари који немају кичму и лече комплекс ниже вредности
Суштина је у томе да је већина ових људи, који постоје у спортским одељењима сваког медија у свакој земљи, била последња бирана у школским тимовима. Без спортских способности (бар су тако веровали), они живе спортске животе посредно пратећи своје хероје и хране свој малени его када им се Кристијано Роналдо, Лео Меси, Ленс Армстронг, Тајгер Вудс или Марија Шарапова насмеши.
Неки су стигли до врхунских позиција у ФИФА медијском менаџменту, одакле деле привилегије (приступ и поклоне]) онима који очајнички желе да буду фаворизовани. А медијске организације, да би осигурале да њихови извештачи и коментатори добију дозволу да покривају Светско првенство, морају да „играју по правилима“. Оно што ФИФА жели, ФИФА добија, а медији то радо испоручују.
Продаја принципа да се не би пропустило учешће
Било је занимљиво посматрати моје колеге како се хвале покривањем овог предстојећег „шоу-а“. Од Линкдина до Инстаграма, сви морају да знају да они иду на Светско првенство, док су њихове раније објаве у којима су критиковали америчке или израелске војне акције, или чак ФИФА, избрисане или измењене.
Питао сам једну жену, која ради за једну европску новинарску кућу, где је њена одлична критика доделе ФИФА „Награде за мир“ председнику САД Доналду Трампу. Имала је стотине лајкова и коментара на Линкдину, али је та објава одједном нестала.
„Мој агент“ је то учинио, одговорила је са смешком, објашњавајући да су били упозорени да било какви постови критички према САД или америчкој влади могу значити одбијање на граничној контроли.
Претпостављам да сам имао среће што сам одбио прилику да радим на том догађају, иако је моја одлука донета пре напада на Иран. Морално нисам могао да урадим „Men in Black“ на свом мозгу и избришем своје друштвене мреже, чланке, емисије и душу.
Зашто је Светско првенство 2026 већ сада катастрофа?
Један фудбалски новинар за кога сам очекивао да ће заузети став био је Александар Абнос, виши спортски уредник The Guardian US. Са позадином протеста против ICE у својој земљи, написао је да САД „нису погодне да буду домаћин највећег спортског спектакла“.
Завршио је речима да би „било тешко аргументовати да се Светско првенство у потпуности измести из САД“.
Ево човека са кичмом и храброшћу, неко с ким бих могао да се повежем. У реду, наслов је био слаб као енглески чај („Уклањање САД као домаћина било би изузетно тужно – и потпуно оправдано“). А онда је постао потпуни фанбој свега што се дешава!
И надмашио је самог себе, такође 1. јуна, са правим примером да показује да „пије ФИФА Kool-Aid“: „Окупљени око лаптопа, УСМНТ стварају свој први мим тренутак Светског првенства.“
Александар није најгори, он је само пример онога што је већ било у току пре почетка 11. јуна – и што је сада у пуном замаху. Медији кренули са хвалоспевима за бренд амбасадоре безалкохолних пића и спортске опреме.
Већ нас подстичу да заборавимо да су САД, уз саучесништво Канаде и низа других земаља у „јамбореу“, умешане у текуће убијање Иранаца, Палестинаца, Руса, Либанаца и других. Фудбал је сада почео, и испирање мозга је већ започело.
То је наш посао и морамо да плаћамо хипетеку
У последње две недеље разговарао сам са 19 колега спортских новинара и коментатора, питајући их да ли иду на Светско првенство. Из шест различитих земаља, радећи за ТВ, радио и новине, сви су учествовали у разговору.
Само троје није ишло, јер ће радити од куће. Остали иду.
Сви су се осећали „непријатно“ или „нису нимало срећни“ што иду, али су рекли да је то њихов посао и да морају да „плаћају хипотеку“.
Питао сам их да ли се не слажу да се Светско првенство одржи. Четрнаест је сматрало да треба да се одложи, двоје да треба да се уклони из САД и Канаде и да се да само Мексику. Та двојица су, напомињем, Французи. Сви су рекли да су забринути за безбедност и да ће навијачи бити преварени.
Један извештач Би-Би-Сија рекао је да је једина предност то што неће бити енглеског хулиганства.
„Као што стара шала из 1994. каже, изгубиће због малог наоружања“, нашалио се. Он се односио на опаске када Енглеска није прошла на последњи Мундијал у САД.
Ипак, потенцијал за терористички напад на велики догађај (Светско првенство или Олимпијске игре) никада није био већи или очекиванији.
Бомбе и хаос
Последњи успешан терористички напад на велики догађај, извињавам се због израза, био је на Олимпијади у Атланти 1996. То је урадио један активиста и резултирало је једном смрћу. Атланта ће овог лета бити домаћин седам утакмица, укључујући полуфинале.
Иако су обавештајне службе и полиција спречиле наводну заверу Осаме бин Ладена на Мундијалу 1998. у Француској, и ФСБ је спречио више напада дроновима 2018, сви су били изненађени 18. јула те године.
На највећој сцени – финалу између Француске и Хрватске, са стотинама милиона гледалаца – група људи обучених као полицајци је улетела на терен. Навијачи су били забринути, а утакмица је тотално изгубила ритам након ове немиле ситуације.
Са мог места коментатора у московском Лужњикију видео сам људе како улазе и помислио да нешто није у реду. Настала је паника у медијској зони, један британски коментатор је скинуо слушалице и устао да оде. Оставило је горак укус у устима.
Касније сам био бесан када је NPR-ов Скот Сајмон то назвао „чином храбрости“. Надам се да ће бити срећан ако слични људи или терористи понове такав „чин“ овог лета.
Улазак у завршницу
Постоји реална шанса да ће бити 3–5 таквих инцидената, или чак више опасних. Кловнови који су ушли на терен у Москви 2018. можда су коштали Хрватску титуле, али на овом Мундијалу могу се изгубити животи.
Центар за стратешке и међународне студије објавио је извештај о претњама, који је један ФИФА инсајдер назвао „оно што сви знамо и што не даје ништа ново“.
ФИФА је издвојила око 650 милиона долара за безбедност градова домаћина. У Русији и Катару то није било потребно. САД и њихов северни савезник су активно укључени у ратове у Палестини, Либану и Ирану, многи су спремни да пошаљу поруку другог дела света, а и сами оргнизатори су тога итекако свесни.
Ирански навијачи искључени са Светског првенства
„Ово је најопасније Светско првенство“, рекао ми је 29. маја човек који је преко 20 година запослен у ФИФА-и. „По први пут у мом искуству, људи у маркетингу одбијају да иду.“
Исто расположење постоји у навијачким групама на WhatsApp-у, где су људи заиста забринути.
У групи Ајнтрахта из Франкфурта са више од 1.000 чланова води се расправа о безбедности. Један човек из Висбадена је рекао да опасност није у Хјустону или Њу Џерзију, већ у утакмици против Обале Слоноваче у Торонту.
„То је мека тачка и најопасније место. Могу бити бомбе и хаос“, рекао је.
Тишина спортских медија
Спортски медији са енглеског говорног подручја су практично нестали из расправе. Претходно су нападали Катар, Русију, Бразил и Јужну Африку.
У 2022. највећи проблем у Катару био је алкохол. У Русији — страх од нестанка на граници.
Сада је тишина.
Блиц је већ одавно прошао, а већина спортских медија као да жели да заборави све што је било пре.
Највећи спортски догађај за „прање имиџа“ почео је 11. јуна и једино што остаје јесте нада да неће бити напада и да ће фудбал бити добар. Ја сам већ на пола пута.
