Кубански председник Мигел Дијаз-Канел неочекивано је данас најавио широк пакет економских реформи, док расте притисак Сједињених Америчких Држава на ту земљу.
Реформе ће обухватити проширење активности дозвољених приватним компанијама и омогућавање уласка „нових актера“ у туристички сектор острва.
Ова објава уследила је усред најгоре кризе у историји земље и све већег економског и дипломатског притиска САД, пренела је шпанска РТВЕ, подсећајући да су од почетка године, када је Доналд Трамп увео енергетски ембарго Куби, несташице струје погодиле највећи део острва.
Дијаз-Канел је у обраћању кубанским медијима објаснио да промене морају да одговоре на „захтеве садашњег времена“, док је такође указао на „вишедимензионалну агресију као део политике владе САД према Куби, која има потпуно интервенционистички карактер“.
Он је, међутим, потврдио да земља није у застоју и да се интелигентно суочава са целом овом ситуацијом.
Најављени приоритети и мере део су Економског и социјалног програма за 2026. годину и биће представљени на усвајање Националној скупштини у јулу.
Међу мерама које је најавио Дијаз-Канел истиче се отварање више сектора привреде за недржавне актере.
„Активности забрањене приватним компанијама биће ограничене тако да њихов обим пословања буде што шири како би се развио највећи број активности, све са јасним правилима и у оквиру закона“, објаснио је председник.
Такође је најавио улазак „нових актера“ у туристички сектор, који је био једна од покретачких снага земље и сада је један од сектора највише погођених кризом, након обуставе пословања коју је најавило неколико међународних хотелских ланаца.
У том смислу, Дијаз-Канел је нагласио да фокус треба да буде на „новим приступима у туризму како би се у потпуности искористила постојећа инфраструктура“.
„Не можемо се у овом тренутку ослањати само на велике хотелске ланце када су се многи од њих повукли из земље због притиска владе САД“, поручио је кубански лидер.
Он је такође назначио да ће увозници, државне компаније које су обавезне да посредују у целокупној спољној трговини, бити елиминисани како би овај сектор могао да буде „динамичнији“, као и да ће се „уклонити препреке“ како би се подстакле стране директне инвестиције.
Још један сектор којим се бавио била је енергетика, која је посебно погођена због кризе са горивом у земљи. У том смислу, Дијаз-Канел је изразио потребу за подстицањем обновљивих извора енергије и све мањом зависношћу од производње електричне енергије коришћењем фосилних горива.
Дијаз-Канел је притом нагласио пуни утицај „криминалне енергетске блокаде на Кубу, у коју је у последњих пет месеци ушао само један танкер са нафтом“.
Дијаз-Канел је такође говорио о реструктурирању државног и владиног апарата, позивајући се на значајно смањење не само министарстава, већ и броја функција, што ће омогућити уштеде у буџетским расходима, који ће бити доступни за подршку социјалним програмима или за подршку реформи плата.
Од почетка 2026. године америчка администрација је пооштрила своју политику према Куби, а поред нафтног ембарга том острву, које више не добија сирову нафту из Венецуеле након што су америчке снаге ухапсиле Николаса Мадура у јануару, постоји дуга листа санкција наметнутих против кубанских владиних ентитета и званичника.
Влада САД јуче је санкционисала кубанску државну нафтну компанију Унион Куба-Петролео (CUPET), која, према Трамповој администрацији, поседује имовину која је „незаконито одузета од америчких власника“.
То је последњи ентитет који је додат на листу оних које је недавно санкционисао Вашингтон, а на којој се налазе и Мигел Дијаз-Канел, као и рођаци председника, породица Раул Кастро, Министарство оружаних снага Кубе и друге институције.
Поред тога, Министарство правде САД прошлог месеца подигло је оптужницу против Раулa Кастра због његове наводне одговорности за обарање два авиона кубанске организације у егзилу 1996. године.
