Rusija i dalje šalje prirodni gas u Evropu preko Ukrajine. Gasovod Urengoj-Pomari-Užgorod iz sovjetskog doba dovodi gas iz zapadnog Sibira preko Sudže u ruskoj oblasti Kursk. Zatim teče kroz Ukrajinu u pravcu Slovačke.
U Slovačkoj je gasovod podeljen, jedan krak ide ka Češkoj, drugi ka Austriji. Glavni kupci gasa su Mađarska, Slovačka i Austrija.
Preko Sudže je 2023. godine isporučeno oko 14,65 milijardi kubnih metara (bcm) gasa, ili oko polovine ruskog prirodnog gasa koji se izvozi u Evropu. Potrošnja gasa u EU pala je na 295 milijardi kubnih metara u 2023.
Sudža, neposredno preko granice sa Ukrajinom, žarište je intenzivnih borbi između ukrajinskih i ruskih snaga. Nejasno je ko kontroliše grad.
Gaspromovo merno mesto za gas Sudža nalazi se nekoliko milja od grada, bliže rusko-ukrajinskoj granici.
Evropa želi manju zavisnost
Od početka sukoba u Ukrajini, evropski zvaničnici pozivaju na smanjenje od zavisnosti od ruskog gasa. Ugovor vrijedan više milijardi koji omogućava protok ruskog gasa kroz Ukrajinu u EU bliži se isteku na kraju godine.
Podaci pokazuju da EU može i da pronađe alternativu za ruski gas. Ali, za nekoliko zemalja — pre svega Austriju, Slovačku i Mađarsku — ta perspektiva predstavlja skupu dilemu koja bi mogla da se odrazi na celu Evropu.
Za razliku od većeg dela bloka, ove tri zemlje još uvek nisu prestale da koriste ruski gas. Iz političkih i pragmatičnih razloga, svaka od zemalja je ostala povezana sa ruskom energijom, koristeći troškovne prednosti u tom procesu. Ukrajinski gasovod je obezbedio kritičnu vezu.
S obzirom na to da je ta veza sada na kocki, trio bi uskoro mogao da zatreba alternative. Iako opcije postoje, svaka promena u odnosu na trenutnu situaciju će nositi troškove.
Politiko navodi da se evropska energetska mapa se menja nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini. Velika zavisnost Evrope od gasa Rusije postala je trenutni problem kada je Moskva prekinula protoke preko gasovoda Severni tok i Jamal-Evropa — dva ključna energetska spoja sa EU.
Evropa se brzo prilagodila. Obalske zemlje su povećale kapacitet za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) iz zemalja poput Sjedinjenih Američkih Država, dok su novi ugovori sklopljeni. Do 2023. godine, ruski gas iz gasovoda činio je samo 8 procenata ukupnih energetskih uvoza EU, u poređenju sa više od 40 procenata 2021. godine.
Koristi od ruskog gasa
Trenutno, zemlje EU koje se oslanjaju na ukrajinski gasovod su u suštini u mogućnosti da dobiju ruski gas po najnižoj ceni, bez zavisnosti od posrednika koji ga preprodaju po višim cenama.
„Ako se taj gas prekine, povezani su sa ostatkom Evrope. Biće im moguće da dobiju snabdevanje“, rekla je Samanta Gros, direktorka Inicijative za energetsku bezbednost i klimatske promene na Institutu Brukings..
„Ali umesto da budu na prednjem kraju cevi… biće na zadnjem kraju.“
Prebacivanje na zadnji deo (cevi) bi bilo značajno neprijatno. Bilo bi potrebni novi ugovori, nove rute — bilo da se radi o LNG-u koji dolazi s obale ili o gasu iz drugih zemalja koji bi zamenio izgubljene ruske količine. U svakom slučaju, troškovi bi bili značajni
„Ako taj gas dolazi u Evropu kao LNG, gotovo sigurno će biti skuplji nego što je bio ruski gas iz gasovoda“, rekla je Gros. „Važno je zašto je Evropa bila toliko zavisna od ruskog gasa iz gasovoda jeste što je bio jeftin.“
Na kraju, to je „više pitanje cene, a manje zapremine“, rekao je Kristof Halser, analitičar gasa i LNG-a za RistadEnerdži.
Predložena rešenja
Već su Slovačka i Austrija pronašle alternativne izvore gasa putem sporazuma sa susednim zemljama poput Turske. Mađarska, s druge strane, može odložiti rešenja i nastaviti da se oslanja na ruski gas preko Srbije.
Ove alternative dolaze po ceni, bilo da se radi o skupljem LNG-u ili, u slučaju Mađarske, zavisnosti od jednog gasovoda. U svakom slučaju, gas će se i dalje proticati.
Dok bi zatvaranje najviše pogodilo Centralnu i Istočnu Evropu, cela EU bi mogla osetiti „efekte talasanja“, rekla je Gros.
Kako se postojeća gasna infrastruktura bude koristila više, tržišta će postati napetija, s manje prostora za greške ako dođe do problema sa snabdevanjem.
Ukrajinski gasovod bi mogao i dalje pumpati gas. Dok Kijev odbija da pregovara o direktnom obnovi s Moskvom, u toku su pregovori s bogatim fosilnim gorivima Azerbejdžanom o preuzimanju ugovora.
Međutim, ostaje pitanje da li Azerbejdžan može proizvesti dovoljne količine gasa da zameni sve bivše ruske izvoze — ili da li će samo biti posrednik, preimenujući „ruski gas“ u „azerbejdžanski gas“ pre nego što ga pošalje kroz ukrajinski gasovod.
Šta je sa Srbijom?
Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Srbije Dubravka Đedović rekla je da Srbija treba uložiti 15 milijardi evra u razvoj energetskog sektora kako bi bili nezavisni i stabilni u godinama koje dolaze.
Rekla je da su cijene gasa i struje trenutno stabilne, ali da očekuje od građana da budu štedljiviji.
Zaključila je da je odluka Srbije da bude deo aktivnih učesnika u izgradnji „Balkanskog toka“, koja nas je pozicionirala kao tranzitnu zemlju preko koje se ruskim gasom snabdevaju i zemlje centralne Evrope, pre svih Mađarska, i obezbedila nam da nastavimo da koristimo ruski gas, bila odlična i na korist sigurnog snabdevanja građana gasom.
