Хришћански пост води порекло од Господа Христа. Господ је и сам постио четрдесет дана, пре него је почео да проповеда Своју науку спасења, као што су, пре Њега, постили и Пророк Мојсије и други Пророци.
Постили су и Свети Апостоли, Свети Мученици и Подвижници, и сви православни хришћани кроз векове.
„Постје све Свете руководио у животу по Богу“, каже Св. Василије Велики.
Прва заповест Божија у Рају била је управо заповест опослушности Богу кроз пост, тј.заповест о уздржању. Отуда је и први човјеков грех био грех против послушања поста.
Пост је неопходан за човеков живот у Христу и за спасење: као што у греху учествују и душа и тело тако је потребно да у стицању врлине и ослобођењу од греха учествују обоје: и душа – молитвом, и тело – постом.
Циљ поста је очишћење тела, јачање воље, духовно уздизање душе. Постећи и молитвено подносећи тегобе телесног поста, хришћани се сјећају Христових Страдања за њихово спасење и, истовремено, припремају за сједињење са Христом васкрслим – у Светоме Причешћу.
Прави пост има две стране: телесну и духовну. Постс е састоји у вољном уздржавању од мрсне хране (животињскога порекла), али и од преједања посном храном. Међутим, оно што је од првенственога значаја у посту јесте уздржавање од рђавих мисли, жеља, речи и дела.
Пост умножава љубав и молитву, као и спремност за вршење свих јеванђељских заповести и стицање јеванђељских врлина.
Душа има два крила којима лети к Небу: пост и молитву. Пост је лек за многе душевне и телесне болести, као и лек од сваког демонског дејства у човеку. Сâм Спасилац је рекао: Овај род се изгони само постом и молитвом (Мт. 17, 21). Човек се, дакле, без поста и молитве не може ослободити греха, страсти и порока, тј. ропства сатани. Постом се душа и тело човеково припремају да постану живи храм Духа Светога. Истински духовни живот и узрастање у Богопознању су незамисливи без православног поста.
Постоје вишедневни тј. вишенедјељни постови: Божићни (уочи Божића), Ускршњи или Велики пост (уочи Ускрса), Петровски (уочи Петровдана), Госпојински (уочи Велике Госпојине).
Постоје и једнодневни постови: сваке среде и петка (сем разрешених, „трапавих“ седмица), пост на Крстовдан уочи Богојављења (5/18. јануар), на Усјековање главе Св. Јована Претече (29. август/11. септембар), и на Воздвижење Часнога Крста (14/27. септембар).
Из књиге ”Нема лепше вере од хришћанске” блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија
Манастир Острог
