Недавно се упокојио Бјорн Андресен у седамдесетој години живота. Глумац, који је одиграо једну јединствену улогу, по којој је познат читавом свијету, као андрогини, па и асексуални дјечак, који подјећа, заиста, на анђела или неког античког хероја. Ријеч је о улози у филму “Смрт у Венецији“, рађеној по истоименом новели Томаса Мана.
Ово Маново дјело је једно од најконтрoверзнијих књижевних опуса до данас, а тек можемо замислити вријеме кад је књига настала, па и кад се снимао поменути филм.
Двосмислена природа Мановог дјела
Ради се о томе да радња књиге, па и филма, има врло двосмислен карактер; са једне стране дешава се опчињеност композитора Густава фон Ашенбаха дјечаком необичне љепоте, а представља у ствари самог Мана, а догађај из књиге и филма, заиста се догодио, о чему је свједочила и Манова жена, а не зна се смисао те опчињености, да ли се ради о хомоеротској или ванчулној асексуалној привлачности, која дјечака посматра као објект умјетничке љепоте и покушава да продре у тајну њеног стварања.
Како је улога обиљежила Андресенов живот?
Бјонк Андресен је тврдио да му је овај филм запечатио каријеру, јер су темељи на који га је представио Лукино Висконти, који је сам био геј, гледаоци закључили да и Андресен има хомосексуалне склоности, а радило се о шеснаестогодишњем дјечаку, са почетка седамдесетих, гдје је хомосексуалност била итекако табу тема у многим државама, па и у тадашњој СФРЈ, чак и забрањена, представљала је и кривично дјело.
Уз то је мени Бјорн Андресен изгледао још и млађи него што је стварно имао година, а редитељ гроф Висконти, који је био у зрелим годинама, га је наводно због потреба филма водио у посјете геј клубовима, гдје је младић био на мети разних сексуалних предатора одраслих мушкараца.
Античка паралела и педерaстија
Све ово личи на љубав каква је постојала у античкој Грчкој, а која се називала педерастија, тј. између одраслих мушкараца и адолосцената, какав је био Тадзио, како се у филму називао Андресен.
Однос Томаса Мана и његовог сина
Интересентна је ствар да Томас Ман, који је до ове мјере описао своје крајње необично искуство двосмислене „загледаности” у непознатог дјечака, практично се одрекао свога сина, такође писца, који је у једној својој књизи јавно признао своју хомосексуалност.
Људи из филма и Малерова музика
У самом филму многи глумци и људи који су радили на њему су били хомосексуалци, па и сам Дирк Богард, који је глумио композитора Густава фон Ашенбаха, а која је нека суБлимисана верзија композитора Густава Малера, аустријског композитора јеврејског поријекла, који је на прелазу из деветнаести у двадесети вијек био најмлађи предсједник Бечке филхармоније, дошао је на ту функцију са тридесет осам година, што је за бројне тадашње посјетиоце било шокантно, да неко тако млад дође на то важну мјесто.
Није се постављало питање јеврејске националности композитора, јер је још трајало „златно доба бечког јеврејства”, гдје су се Јевреји налазили на челу многих важних институција. Филм је испуњен у великој мјери музиком Малера, а сам Богард је нашминкан тако да личи на њега.
Опсједнутост као идолопоклонство
Иако је Ашенбах одлучио био да напусти Венецију, стицајем више силе морао се вратити. Његова опчињеност Тадзиом је толика да остаје у Венецији и након што у њој избие колера од које ће преминути. Опсједнутост као да чак има и религијски карактер, гдје понављање имена дјечака и посматрање њега као живе статуе којој се диви, личи на мантру, па и идолопоклонство.
Иако, у филму се редитељ трудио да прикаже хомосексуалну опсједнутост Ашенбаха дјечаком, може се разумјети и као опчињеност композитора љепотом, при којој човјек губи разум. То је за већину људи потпуно будаласто и лудо, па чак и као нека врста магијског дејства, али може се посматрати и у виду манифестације опчињености људи који су имали визију анђела.
Анђели су асексуална бића, у служби Богу, али и они могу бити у служби пожуде, слично двојици анђела, јављених у људском облику, који су били гости праведног Лота, али зато су житељи Содоме, гдје је поменути живио, полудјели од жудње према њима, да се испред Лотове куће окупило и старо и младо да би „познали” те незнанце.
У овом случају ријеч „познати” означава сексуално општење са неком особом. Томас Ман се вјешто игра са чулним и ванчулним, са содомским и синајским. Мијешају се и блиско дотикују двије крајности – ангеоска асексуалност и античка пожуда према лијепим дјечацима.
Награде, слава и горчина
Филм је на Канском фестивалу добио престижну награду. Бака дјечака Бјорна Андресена је била одушевљена, док је он због поменутих искустава добио одбојност према свему, иако је свугдје у то доба био у жижи јавности и сам га је Лукино Висконти у јавности назвао „наљепшим дјечаком на свијету”. Сам Лукино Висконти потиче из грофовске богате италијанске породице, која је вијековима имала престижан статус.
Живот након славе
Након свега Бјорн Андресен се окренуо музици. Чак је био и предавач на универзитету, студенти су били одушевљени са њим, не знајући, интересантно, за његову улогу Тадзиа у „Смрти у Венецији”. Још као дјечак доживио је трагедију, када му је са десет година умрла мајка, а бригу о њему је преузела бака, која га је инспирисала и подржавала да се бави глумом и манекенством. 2021. године снимљен је филм о њему под називом „Најљепши дјечак на свијету”.
Терет улоге који га је пратио
Ова невољена улога га је пратила малтене читав живот. Чак је и једна списатељица узела за насловну страну своје књиге његов лик Тадзиа из „Смрти у Венецији”, након чега се Андресен страшно наљутио и жалио.
Породица и касна филмска појава
Био је ожењен са пјесникињом Сузан Роман са којем има једно дијете.
Иако је глуму свјесно запустио, интересантна је његова улога у хорор филму пред крај живота. У необичном хорору „Фестивал страха“ (Midsommar) појавио се у улози старца по имену Стан. У тој потресној сцени приказан је ритуал паганског култа: чланови који напуне 72 године пењу се на високу стијену и скачу наглавачке на камење.
Његов лик преживи пад, али га потом заједница одмах убија. Мало ко је препознао да је тај испијени, сједокоси старац заправо он, некадањи „најљепши дјечак на свијету“.
Закључак
Живот Бјорна Андресена је личио на анђела, који је свјесно одбацио своја крила, или сирене, која је због љубави постала жена, али се при том разочарала.
Надамо се да је „најљепши дјечак на свијету” коначно пронашао свој толико тражени мир.
