Pred sam kraj festivala odigrana je predstava koja vraća nadu u to da se može ozbiljno misliti pozorište.
Reditelj Egon Savin u svojoj adaptaciji čini do sada jedan od radikalnijih rezova, ne štrihova! Iz ove prve Nušićeve komedije, ali i često igrane, izbacio je više od pola likova (nema Pavke, Sime, Ivkovića, gospa Marine, Sekule, Jovice) te ostavio samo one koji su suštinski politički suparnici, Jevrem (uverljivi i dobri Aleksandar Mikić) i Sreta (izvanredni Toni Mihajlovski) sa jedne strane, i Danica (furiozna Darja Rizova), Spira (Jordan Simonov) i Spirinica (Tanja Kočovska), sa druge strane. Time je zadržao osnovni dramaturški tok radnje i fokusirao se na sukob koji jeste politički, ali i generacijski i intelektualni. Kod Nušića takođe je Danica ta koja predstavlja pobunu u kući, ali i u društvu, dok ovde Savin ide korak dalje.
Danica je ta koja misli, pravi strategiju, kampanju i konačno…nosi pantalone. Kao da nam poručuje: Da, mi žene nemamo formalno pravo glasa, ali zato možemo da usmerimo glasanje, a u bliskoj budućnosti ćemo i glasati. Jevrem i Sreta su i u ovoj verziji isti oni Nušićevski tipovi, koji vide samo korist od politike, a ne i njenu suštinu. To su oni koji olako tumače nečije gestove i misle da ako vam načelnik stavi ruku na rame da ste vi pravi izbor za narodnog poslanika.
Nakon toga sledi kupovina i trgovina, podmetanje i prljavština, i gaženje po protivnicima. Zato politika i nosi predznak…prljava. Ipak, i dalje su oni nama simpatični, duhoviti i komični. Pomalo ih i sažaljevamo, ali tako je to hteo Nušić, te se i ovde ostvaruje u svoj svojoj punoći duha. Čitavu radnju komada Egon Savin je organizovao u Jevremovoj trgovini. Pult i prostor ispred i iza nega. Dakle, i scenografija (Vesna Popović) nam kazuje da je to mesto gde se samo kupuje i prodaje.
Sa ulice u pravilnim razmacima se čuje žamor i galama, agitovanje, pevanje i navijanje. Ko pobeđuje, još se ne zna. U poslednjem trenutku prevagnulo je na stranu Ivkovića. Da li zbog rodbinskih glasova ili…? Kraj je krajnje ozbiljan i surov. Opomenjujući. Danica odlazi i daje reč ocu da nikada više neće preći njegov prag.
Politika je razorila najbliže, dušu porodice. Ima li nade? Možda i ima. Ostaju Jevrem i Sreta da rezimiraju gubitke, te da konstatuju kako će se sve ovo zaboraviti za godinu dana, a onda u nove političke pobede. Kako će biti običnom narodu…čuće se.
